Овога дана празнује се пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у град Лиду палестинску, гдје је пострадао у вријеме злога цара Диоклецијана. (Страдање овог дивног светитеља описано је под 23. априлом у Охридском прологу.)
Пред своју смрт Свети Георгије умоли слугу свога да му, послије смрти, узме тијело и пренесе га у Палестину, одакле му је и мајка била родом и гдје је имао велико имање, које је раздао сиромасима. Слуга тако и учини.
У вријеме цара Константина побожни хришћани саградише у Лиди красан храм посвећен Светом Георгију. Приликом освећења храма пренесене су у њега мошти светитељеве и ту сахрањене.
Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију Светог Георгија, великомученика Христовог.
У народу постоји неписано правило да они који славе Ђурђиц за славску икону узимају икону Светог Георгија на којој је светитељ приказан без коња, како стоји са мачем или копљем у десној руци.
Они који славе Ђурђевдан за славску икону користе ону на којој је Свети Георгије приказан на коњу, како копљем пробада аждају.
Ђурђиц је честа крсна слава код Срба. У Пљевљима се чешће слави Ђурђевдан, али постоји и значајан број Срба који славе Ђурђиц.
У насељу Гуке налази се прелијепи храм посвећен Светом великомученику Георгију.


