Струњаш још чека рјешење за рад на неодређено вријеме
СВАКЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ НА ПРОБНОМ РАДУ
Магистар српског језика и књижевности Бојан Струњаш ни након 12 година рада у просвјети нема рјешење за рад на неодређено вријеме и тренутно живи од новчане накнаде у износу од 114 еура коју прима од Завода за запошљавање. У изјави за Дневни лист “Дан“ каже да је вољом до јуче владајућег ДПС-а протјеран из пљеваљских градских школа, али рјешење за рад на неодређено није могао добити ни у сеоским школама. Наводи да често среће своје бивше ученике који су у међувремену завршили факултете, раде и у просвјети и за разлику од њега добили су рјешење на неодређено.
- Често ме питају: Како то, професоре, да ви још немате рјешење за стално, а толико година радите у школи?! Само се насмијем. Немам одговор на такво питање које је више реторичко (питање на које се не очекује одговор). Сви они знају да као политички неподобан професор у партијској држави нисам никад могао добити рјешење за стално – наводи Струњаш и напомиње да послије 12 година рада нема ни 8 година радног стажа. Каже да су га директори школа сваког љета остављали без плате и раскидали му уговор, а било је, како истиче, случајева да ни током зимског распуста не прима плату.
- Прво моје радно мјесто било је у Средњој стручној школи у Пљевљима, одакле сам протјеран вољом тадашњег предсједника Општинског одбора ДПС-а. Против те одлуке устали су ученици Средње стручне школе. Од њих 850, преко 800 их је потписало петицију којом су захтијевали да се вратим на своје радно мјесто. Успјели су да ме врате и радио сам још једно полугодиште. Почетком следеће школске године са исте партијске адресе добио сам поруку да док се ДПС пита, никад више нећу моћи радити у градској школи, јер, како су саопштили „трујем омладину српским језиком“ – каже Струњаш и додаје да је послије „прогона из града” радио као учитељ у школи у селу Козице.
- Једне године су ми радни однос прекинули на пола године. Онда су ми нудили чланску карту у замјену за стално рјешење, али сам то одбио са гнушањем. Не бих своје ђаке могао погледати у очи да сам се продао. Прије двије године су ми узели све часове у матичној школи и додијелили их као хонорар колегиницама из других школа. Тада су се побунили родитељи из Козице и Матаруга и у знак протеста исписали ђецу из школе. Министарство ме је послије 15 дана вратило у школу, али умјесто да предајем предмет за који сам стручан, предавао сам информатику. Остао сам и без норме часова, са платом од непуних 200 еура. Раније сам примао око 70 еура са бироа. Ове године та накнада ми је повећана на 114 еура – рекао је Струњаш и додо да је уз Божију помоћ, све издржао и свима све опрашта, али послије свега остало је, ипак, мало горчине у души.
- Ових дана очекујем да ме врате на моје радно мјесто у Матаругама, али је и даље све неизвјесно. И ако почнем радити, ставиће ме опет на пробни рад три мјесеца као и сваке године. Апсурдно је да сам као магистар књижевности, аутор једне књиге, као и више десетина научних радова; учесник бројник стручних семинара и научних скупова, са лиценцом за рад издатом од Министарства просвјете Црне Горе, и на крају са толико година радног стажа у просвјети, и даље сваке године на пробном раду – истакао је Струњаш.
Вријеме је да се просвјета отргне из партијских окова
Струњаш каже да се нада да школе никада више неће бити мјесни одбори владајућих странака, а да за директоре више неће бити бирани подобни, већ најбољи.
- Док су директоре школа бирале колеге из колектива, на чело школа су долазили најбољи, откад их бира партија, по правилу директори постају најлошији просвјетни радници. Има изузетака, али то су усамљени случајеви у мору незналица и партијских полтрона – каже Струњаш и поручује да живи за тај дан кад ће се та пракса прекинути и за вријеме кад ће се цијенити струка и наука, рад, ред и одговорност.
- Вријеме је да се и просвјета отргне из партијских окова – каже Струњаш који је од 2006. до 2008. године у Скупштини Црне Горе био посланик Странке српских радикала, односно тадашње Коалиције Српска листа. Прије политичког ангажмана истакао се у организовању студенских протеста на Филозофском факултету у Никшићу у циљу заштите српског језика. Од 2008. године учесник је свих активности у одбрани свештенства Српске православне цркве.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
