Јавни извршитељ продао лагере
РАДНИЦИ НАПЛАТИЛИ 58 ХИЉАДА ОД „ВЕКТРЕ ЈАКИЋ“
На основу потраживања запослених, јавни извршитељ извршио је продају обловине и целулозног дрвета „Вектре Јакић“ за износ од 58 хиљада еура. Поменута дрвна маса је од вјештака економске струке процјењена на вриједност од 69 хиљада еура. Како је продаја извршена на другој заказаној аукцији 25. септембра, а била су два купца, вриједност дрвета је оборена на 58 хиљада еура. Да је којим случајем на продаји био само један купац куповина се могла извршити за свега 23 хиљаде еура, односно за трећину првобитно процијењене вриједности. Присуство два купца и погађање око цјене довело је до продаје у вриједности од 58 хиљада еура, што је свакако корисно за раднике али и за компанију „Вектра Јакић“. Радници су успјели да обезбиједе више новца за наплату неисплаћених зарада а дужнику је смањено дуговање за већи износ.
Продајом поменутог облог и целулозног дрвета са лагера у Косаници неће бити исплаћена сва потраживања радника. Како смо дознали од истих своја потраживања ће наплатити само десетак радника, док ће други наставити да трагају за начинима како да изврше наплату својих потраживања.
У „Вектри Јакић“ иначе нема производње а ангажовани су само радници на обезбјеђењу и одржавању фабрике. Некадашњим радницима производње који су остали без посла пословодство дугује од 12 до 18 зарада. Многи од њих, и поред судских пресуда у своју корист, не могу да наплате своја потраживања јер је готово цјелокупна покретна имовина „Вектре Јакић“ пописана од стране Пореске управе Црне Горе због милионских дугова за порезе и доприносе ове компаније.
„Вектри Јакић“ је током прошле године одузето право коришћења концесија на пљеваљске шуме од стране Управе за шуме Црне Горе. Повод за такав потез је био непоштовање Уговора о концесији, који је потписан 2007. године. „Вектра Јакић“ се жалила на такву пресуду Привредном суду, након чег је донијета привремена мјера којом је овој Компанији омогућено да врши експлоатацију шума до коначне пресуде. Из Управе за шуме су одговорили на такву пресуду условом да „Вектра Јакић“ прије нове сјече обезбиједи финасијске гаранције за плаћање концесија. Како такве гаранције нијесу обезбијеђене постигнут је договор да се концесије на десет хиљада кубика, што је мјесечни ниво сјече, плаћају авансно у износу од 140 хиљада еура. Међутим, ни такав договор од стране „Вектре Јакић“ није испоштован јер је у августу уплаћено свега 100 хиљада еура, па је Управа за шуме наложила да се сјеча обустави.
Међутим, и да је којим случајом омогућено „Вектри Јакић“ да врши сјечу сасвим је сигурно да би посјечена дебла продавао јавни извршитељ на захтјев радника, којима се дугују велики износи за плате и који имају правоснажне пресуде за наплату потраживања.
Радници „Вектре Јакић“ у више наврата су тражили од Пореске управе да повуче своје захтјеве за наплату потраживања од ове Компаније, како би они наплатили своја потраживања. Пореску управу су оптуживали и да штити Компанију Драгана Брковића, тиме што је пописала покретну имовине а не врши њену продају како би намирила потраживања државе од ове Компаније. Када је ријеч о непокретној имовини она се налази под хипотеком за подигнуте кредите код банака.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
