In memoriam Милоје Поповић Каваја (16.7.1936–10.10.2020)
НАПУСТИО НАС БЕОГРАЂАНИН ПЉЕВАЉСКОГ СРЦА
Пише: Војислав Војкан Т. Бојовић
Милоје Поповић се родио у Београду и већ са десетак дана донијели су га у пљеваљски Моћевац, у кућу мајчиних Обрадовића, за које Милоје у својој књизи „Сенке и светлости Црне Горе“ пише:
- Обрадовићи су припадали кругу угледних српских породица, посебно што је моја бака Гина припадала братству Ненадића, на челу са рођеном браћом Војом и Богданом, који су били закупци рудника угља… а Богдан је био дуго година (од 1933 – 1941, примједба В.Б) председник општине. Био је популаран и радо виђен од свих, подједнако од Срба и Муслимана, како богатих тако и сиромашних. Богдан је, за разлику од Обрадовића, који су ретко намицали осмех на лице, био увек у добром расположењу, како у стварности, тако и на сликама. Био је прави политичар. (Богдан Ненадић стријељан без суђења и пресуде одлуком Војног суда у Н. Пазару примједба В.Б)… Не би требало да изоставим ни Митра Обрадовића, брата мога деде Драга…
Кућа Обрадовића у Моћевцу, Горњи сокак, данас улица Стевана Самарџића, гдје је Милоје провео дјетињство и детаљно те дане описао у „Пљеваљским вибрацијама“.
Свадба Гојка Поповића и Велиборке Веле Д. Обрадовић, Манастир Св. Тројице 1934. године.
- Моја мајка Велиборка Вела је увек говорила: Клоните се политике, никоме она није добра донела. Била је васпитана да воли српство и да поштује цркву и обичаје…
Гојко Поповић као дописник Политике са супругом Велом и пријатељем у башти некадашњег хотела „Славија“ 1935. г. у Пљевљима.
Од Обрадовића, Милоје посебан осврт даје ујаку генералу Бранку Обрадовићу, истакнутом припаднику партизанске војске, кога у филму „Битка на Неретви“ игра славни Сергеј Бондарчук. Био је први командант војне параде у Београду 1945. године. Много је помогао Милоју, Биљани и многим Пљевљацима. У животу једино није успио да помогне брату Миму, кога су као наводног сарадника окупатора, са 18. год стријељали у Пљевљима. Мајка му то никада није опростила, а није знала да он ту није могао ништа учинити. Била је то провјера и за њега.
Бранко Д. Обрадовић, на челу параде у Пљевљима 1943. године, послије капитулације италијанских фашиста.
Милоје са сестром Биљаном Милић Поповић, дугогодишњом гл. уредницом и водитељком ТВ Дневника РТВ и пјевачком дивом Снежаном Берић – Екстра Неном, на промоцији књиге „Пљеваљске вибрације“ 2006. године. Говорио је том приликом: казивање о Пљевљима сам написао у једном даху и за пет дана, али сам се за њу припремао педесет година…
Милоје је године рата и послератне провео са родитељима у Пљевљима. Рано се, као гимназијалац, почео бавити новинарством. У Првој београдској гимназији био је уредник листа „Буктиња“ и сарађивао са доста листова… Професионално новинарство је почео у листу „Студент“, професионални новинар „Политике“… Први директор „Сава центра“…
Да ништа није написао, а јесте тридесетак књига као новинар, публициста, пјесник, дипломата… било би довољно што је написао 1964. српску легендарну пјесму „Марш на Дрину“- У бој крените јунаци сви… поводом пола вијека од Церске битке, на музику Станислава Биничког.
Породица Гојка и Велиборке Веле Д. Обрадовић, са сином Милојем и ћерком Биљаном, Пљевља 1941, фото С. Милић.
Поема о Тесли и све оно што је као дипломата у САД урадио да се Теслино име и оставштина не изгубе, само су део великог умијећа и труда човјека који је радио до последњег даха.
Милоје Гојков Поповић Каваја (додао свом имену презиме својих кумова и великих пријатеља породице Илије Каваје) сахрањен је у Београду у Алеји заслужних грађана.
Београд, 10.10.2020.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
