У сусрет градској слави
СВЕТА ПЕТКА ПЉЕВАЉСКА – ЗАШТИТНИЦА СВИХ НАС!
Света Петко, Божија светитељко,
моли Бога за нас.
Удостојила си се гледања лица Божија,
славна Петко светитељко,
а ми имамо слободу обраћати се теби,
заштитници нашој,
да се молиш за спасење душа наших (…)
Св. Преподобна мати Параскева – Св. Петка, рад акад. сликара Андреја Васиљевића Биценка (Курск 1886 – Кливленд 1985) изузетно умјетничко достигнуће, код кога ниједна икона или фреска нема исти лик. На иконостасу у цркви Цв. Петке у Пљевљима
Света Петка, али и Света Параскева, Петка Српска и Петка Београдска а понегде и Петка Трновска, сматра се највећом српском и не само српском заштитницом. Посвећени су јој многобројни храмови, лековите воде, извори… Поштовање и захвалност одаје јој се свакодневно, а посебно 27. октобра на дан када је ова светитељка преминула у 11. вијеку. Рођена је у Епивату, мјесту које је тада припадало српској средњовековној држави. У младости, када је остала без родитеља, подијелила је богатство сиромашнима, отишла у Јорданску пустињу и посветила се молитви и служењу Богу. Преминула и сахрањена у родном Епивату у мјесну цркву гдје је почивала све до 1238. Због чудесних појава које су се догађале на њеном гробу, култ Свете Петке се нагло ширио што је и допринијело селидби њених моштију. Прво је бугарски цар пребацио у Трново одакле због турске најезде њено тијело пребацују у Видин, одакле је турски султан Селим одвео Цариградској патријашији. Књегиња Милица преноси јој мошти у Београд гдје је подигнута и црква Св. Петке на Калемегдану, а 1641. цариградски патријарх Партроније поклонио је молдавским кнезовима и од тада мошти Св. Петке се налазе у румунском граду Јаши у цркви Свете Тројице.
Вјековна жеља православних житеља Пљеваља је да имају и свој градски храм, али дуговјековно ропство, турска, аустроугарска окупација, ратови… онемогућавала је испуњењење ове жеље све до 1927. године, када је трудом и прилозима православног народа подигнута црква Св. Петке на земљишту манастира Св. Тројице – а у знак захвалности и поштовања према овој светитељки, јер су Пљевља на њен дан 27.10.1912. ослобођена од турског а 27.10.1918. и аустроугарског ропства.
Прото Саво Т. Вукојичић (1884 – 1938) био је једна изузетно популарна личност у граду Пљевљима. Институција! После ослобођења 1918. изабран је плебисцитом за првог предсједника општине, али је врло брзо напустио тај посао, да би се у потпуности посветио својој свештеничкој дужности. Слободно се може назвати утемељивачем храма, чијим трудом је у једном тешком времену успео да уз помоћ и подршку народа, зазвони и прво црквено звоно у граду.
Одбор за изградњу цркве Св. Петке у Пљевљима, са гостима, на освећењу храма 27. октобра 1927. Сједе с лијева: Душан Радичевић, Павле Павловић, Тодо Недић, Александар Станимировић – члан Епархијске конзист. у Пећи, прота Саво Т. Вукојичић арх. намесник, епископ пећки Јеротеј Гавриловић, о. Иринеј, старешина манастира Пећке патријашије, Миљан Ж. Јакић, Дашо Грујичић, Јаков Остојић и Јован Кнежевић. Стоје: Божо Бановић, Лазар С. Попчетовић, Лазар Цвијетић, Тодор Тоша Џуверовић, Тодо Прерадовић и Лазар Бајић.
Током прводецембарских борби 1941. црква Св. Петке је у пожару и са порушеним звоником дочекала крај рата… Италијански фашисти су обновили звоник у виду тростране пирамиде са лименим кровом. Године 2002. враћен му је првобитни изглед.
Године 1950. урађена је са великом муком обнова храма св. Петке, јер је пожаром током напада на Пљевља 1. децембра, 1941. изгорелао све од иконостаса до других предмета за чинодејствовање, као и одјејанија и књиге свештеничке. Обнова је започела 1947. а изузетно вредна је израда иконостаса, академ. сликара Андреја Васиљевића Биценка дипломца Петроградске ликовне академије (1886 – 1985). Биценко је урадио седам великих икона: Св. Архангела Михаила (био на вратима), Св. Петку, Богородицу, Св. Јована, Спаситеља, Св. Архиђакона Стефана и Благовести… Није могао завршити остало договорено јер су га тадашње власти протјерале из земље. Столарске радове су без икакве накнаде урадили Максимови синови Тодор и Озрен Бојовићи.
Велики је опус Биценкових радова од доласка у Србију 1920. до 1950. Изузетне вриједности су овековјечене у црквама Београда (Ружица и Вазнесењска…), Суботице, Шапца, Зрењанина и посебно црква у селу Новаци код Уба, гдје је урадио и фрескопис, па је она поред верског изузетно посјећена и због Биценковог изузетног рада.
Црква Рођења Пресвете богородице, Новаци код Уба, рад Андреја Биценка
Цртеж проф. арх. Паје Крунића, који је први урадио пројекат обнове кубета звоника цркве, без икакве накнаде…
Писмо епископа будимљанско – полимског, владике Макарија (Ђорђевића), проту Милану Д. Крезовићу (1903 -1984) године 1950. поводом израде иконостаса и проблема насталим Биценковим одласком.
Похвалница епископа Макарија Тодору Бојовићу
Део свештенства и црквеног одбора храма Св. Петке у Пљевљима 2003. год са арх. намесник о. Стоканом Ћирковићем, изузетним духовником и свештеником.
Данашњи изглед иконоста храма Св. Петке са живописом.
Преподобна мати Параскева Петка на зидном живопису београдске цркве Ружице на Калемегдану, рад руског живописца академ. сликара Андреја Ваљивића Биценка.
На литији поводом славе Св.Петке и најмлађи житељи Пљеваља.
Београд, 2020. у спомен и славу нашој Св. Петки и њеној 93. годишњици постојања.
На многаја љета!
Војкан Т. Бојовић
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
