Уз рођенданску честитку – за добро здравље , срећу и успех у свему хуманом што ради
ЉЕКАР ЗА СВОЈ ГРАД, ЗА СВОЈЕ ГРАЂАНЕ И НАРОД…
Пише: Војкан Т. Бојовић
Не тако давно, мoжда и мање од једног вијека, лекар, свештеник и учитељ били су најпоштованији и најцјењенији у селу и граду. Било је то, прије свега, због важности посла који су обављали, јер од њиховог рада зависило је здравствено стање и сељана и грађана, а од тога, као и од просвећености и духовности, зависило је читаво друштво тј. држава. Сведоци смо овога готово свакодневно, а поготово сада ове 2020. када је читава земаљска кугла обавијена вирусом „Ковид 19“, а да се мало зна одакле и како је дошао, како се преноси, и како му се супроставити, одбранити, да не односи толике људске животе…
А и пре ове напасти, без обзира на велики напредак у свим областима људских дјелатности, па и медицини, здравстено стање на планети Земљи било је обасуто разним болестима које су нападале човјека, а за велики број њих није било правих лијекова и лијечења… Свакодневно и грубо уништавање и загађивање човјекове средине чини ову ситуацију све тежом, поготово код малих и привредно слабих земаља. Свједоци смо да се лијечења, па и најмлађих, одвија уз помоћ солидарности, добротвора, преко друштвених мрежа и сл.
Али, није ово слово намијењено наведеним цивилизацијским тешкоћама, већ људским напорима да се оне колико- толико решавају. Једно је вријеме донијело невоље, друго ће га одагнати… А да свијет неће пропасти говорио нам је и онај Андрићев „особењак“ Алихоџа – да не може бити, да ће посве и заувек нестати великих умних а душевних људи који ће за Божију љубав чинити добра дела, да би Земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље… Тако сам, за ову прилику, одабрао неке од оних који у овом времену болести и смрти улажу надљудске напоре за побједу живота, не само због дате заклетве Хипократу, већ и оног најљудскијег што човјек носи у себи, а то је хтјење и моћ да се помогне невољницима, олакша бол, залијечи рана, да би земља била љепша и човјек на њој живио лакше и боље… а да при том не траже никакве накнаде и награде… видећи највећу сатисфакцију у излечењу болесних.
Тешко је не сусретати се у разним приликама, животним добима и догађајима са лекарима, амбулантама, болницама, људима у бијелом… Свако од нас би могао о томе и причати и написати страницу, али и више… Ево, у овом Ковид-дану београдском, посветићу овај мали напор младом љекару Клиничког центра Србије, и верујем да се неће наљутити ни „мој изабрани љекар“, ни љекари из моје Гимназије, ни они са којима се дружим, али не, Богу хвала, и на њиховом радном мјесту… Др Бранислава Банета Ровчанина познајем од рођења, и од тих дана другујемо по разним темама – поезије, историје, спорта…
Бранислав Бане Ровчанин (1986) који је основно школовање, гимназију и Медицински факултет завршио у Београду, као један од најбољих у генерацији, још у студентским данима почео је да се бави испитивањем биологије рака и развојем онколошких молекуларних дијагностичких и прогностичких биомаркера. Завршио је и постдипломске специјалистичке и мастер студије из генетике на Биолошком факултету у Београду, док је на Медицинском факултету стекао титулу доктора наука из области молекуларне медицине. Током 2019. године Универзитет у Београду га је промовисао у звање научног сарадника. Специјалиста је опште хирургије и бави се хирургијом штитасте, параштитастих и надбубрежних жлезди.
Истовремено др Ровчанин је присутан са својим радовима у најцјењенијим страним часописима, на великом броју научних скупова и конгреса у земљи и иностранству, што му је донијело не само бројна признања, већ и велики рејтинг младог талента, искуство и позиве на рад у лабораторијама и клиникама разних великих и моћних земаља. И све то у вријеме када доста његових колега узима лиценце и иде за већим зарадама, бољим условима рада … и другим погодностима. Др Бане Ровчанин је један од оних људи у бијелом који не гледа на радно вријеме, платну листу, већ само у сваког пацијента. Тек када их збрине одлази кући, гдје га чекају супруга др Марија и ћерка Анастасија.
Бане са супругом др Маријом специјализантом гинекологије и ћерком Анастасијом и оцем Радојицом Ролом на Светој Гори.
Са мајком Софијом Соњом и супругом Маријом, у часовима одмора, оде се и до позоришта, на концерте, астрономску опсерваторију…
Докторска дисертација је одбрањена бриљантно. Комисија је рекла да, на ову тему, то у овој сали Медицинског факултета још није нико тако презентовао. Трајало је то нешто око један сат, али припрема је почела још у дјетињству.
Исте те 2017. године, Фондација Никола Тесла, додељује Браниславу Ровчанину, сараднику Института за хемију у медицини у Београду престижну награду за стваралаштво младих.
Није тешко препознати, двојицу великих хуманиста и активиста за помоћ Косову и Метохији, Арно Гујона и др Бранислава Ровчанина, на Бадњој вечери код Храма Св. Саве у Београду 2020.
Мали део слободног времена Бане је искористио да се упозна са мојом калемегданском пријатељицом Шапицом, која је одмах препознала руку од које нема страха.
- Остајем увек крај болесника из моје драге домовине, нема те понуде, која би ме одвела било где, сем конгреса , семинара, разних стручних сусрета, усавршавања…
Највеће задовољство му представља да проводи вријеме у пљеваљском крају, у дугим шетњама по природи и дружењу са рођацима и пријатељима, а када није у Пљевљима радо ужива у њима читајући књиге, како сам каже „највећег пљеваљског хроничара, Војислава Бојовића Бојкета“.
Рудница…
Београд, 17. 11.2020.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
