И у времену пандемије не заборављају се лични и партијски интереси
КОВИД АМБУЛАНТА У ПЉЕВЉИМА У МЕДИЈСКОМ МРАКУ
„Није стидно похвалит се право…“, вели бесмртни Његош, кроз Шћепанова уста, у Лажном цару Шћепану Малом. Јер, „… ја учиних што нико не мога откад ове горе поникоше“.
Према дјелу и хвала, могло би се додати. А то што су чинили и Шћепан, и Петар Први, и Петар Други, и многи други и прије и послије њих, није баш за поређење и свакодневну употребу.
Неки су, међутим, у оном дијелу који се хвале тиче, веома близу…
Изузев обољелих од Короне и чланова њихових породица колико Пљевљака би могло набројати бар неколико имена љекара, сестара и немедицинског особља који у овим тешким временима воде сурову битку за људске животе?
Искрено вјерујем – врло мало.
Али зато међу запосленима у пљеваљском здравству постоје они који су праве „звијезде“ и које сви знају. Они се у народу доживљавају као команданти ове сурове параде, као њени глави протагонисти и, наравно, жртве. Једном ријечју – хероји. То су они који се преко друштвених мрежа најприје скромно самопохвале, а онда услиједе дирљиве салве подршке, похвала и молитви упућених Богу за њихово здравље. Са друштвених мрежа на портале, па у електронске и штампане медије. Директори и још име, можда два, љекара који су у том „херојском кругу“.
Ништа спорно рекли бисмо, управо обрнуто, да није једне „ситнице“ која баца ружну сјенку на читаву причу. Нити једног другог имена, од неколико десетина људи који већ мјесецима, уз апсолутни ризик по своје и здравље и голи живот чланова својих породица, воде беспоштедни рат против опаке заразе! Па и то да се „прогута“, али како сварити поруке подршке са политичких адреса (од предсједника општине нпр), опет на конто „звијезда“, уз које, реда ради, иде и захвалност свим здравственим радницима.
Случајно, ријеч је о људима препознатљивим и по свом политичком ангажману, и то на страни до јуче свемоћне власти…
Овдје се мора стати, јер би се ријечи отргле контроли. Од професије која брине о животу човјека не постоји ништа племенитије и одговорније, али је више него очигледно да неки љекари са медицинском, или стручном, нису достигли и своју емотивну тј. људску зрелост. Да јесу ова прича не би имала не само смисао већ не би постојала ни као идеја…
Малобројне пљеваљске љекарске звијезде друштвених мрежа и медија нећемо поменути овог пута, довољно им је рекламе, желимо суграђанима скренути пажњу на оне који се не оглашавају, не рекламирају, не хвале… просто зато што немају кад, а не само да су незаобилазни у ланцу лијечења инфицираних Короном, већ на својим плећима носе највећи терет. То су они од којих никад нећете чути ЈА, већ МИ….
Да би ствари биле јасније треба рећи да је Ковид амбуланта у оквиру Дома здравља, док су бивши војни Стационар и Инфективно одјељење на којима се лијече ковид пацијенти у склопу Опште болнице (17 + 9 ковид кревета). Управо љекари у Ковид амбуланти су прва линија одбране пред налетом Короне. Подсјећамо да је Хитна служба закључана, а до љекара из Болнице се стиже преко Ковид амбуланте. Дакле, сви који имају Корону или симптоме који на њу указују пролазе кроз Ковид амбуланту.
А ту, већ 9 мјесеци, љекари чија се имена не помињу у хвалоспјевима, они којих нема међу „звијездама“ борбе са епидемијом, а који сваког дана од 7 до 21 час, прегледају 30, 50… пацијената! Оних који се јављају први пут, који долазе на контролне прегледе, који су враћени из Болнице на опсервацију и праћење у Ковид амбуланти… Пљевљака и Жабљачана.
За промјену, звучи иронично али иронији овдје можда и јесте мјесто, ваљало би поменути и њихова имена…
Доктори Др Тања Дробњак, Др Данка Милићевић, Др Нидал Идриз, Др Дубравка Зуковић, Др Ана Радовић, Др Оливера Паповић, Др Алма Халиловић, Др Љубинка Вучетић Лековић, Др Роксанда Пејовић, Др Вељко Стијеповић, Др Добрила Кечина, Др Селма Касамовић… они су који сваког дана проводе 7/8 сати у скафандерима, са маскама на лицу, често без могућности да попију чашу воде или оду до тоалета.
Сем тога, после 3 дана рада у Ковид амбуланти ови љекари настављају рад у својим амбулантама, у којима дневно имају 50 до 100 контаката са нековид пацијентима, телефоном и уживо!
При томе, љекари који брину о пацијентима на болничком лијечењу, око 26 кревета, доступни су им једном дневно, за консултације о средње тешким пацијентима.
И сав тај тешки и напорни рад, ризик, самопожртвовање и одрицање нису примијетиле најприје неке њихове колеге (са посланичких листа ДПС-а нпр), сем форме ради, па како да примијети слуђени и ојађени народ који тражи спас голом животу?
Поред њих, остао је непримијећен и рад и ангажовање других љекара, техничара и немедицинског особља и надчовјечански напори којима се излажу.
Је ли неко некада поменуо Др Дана Марковића који је такође, сем неких Фејсбук јунака, дане и ноћи пробдио поред тешких пацијената?
Шта је са Др Соњом Ђорђевић кроз чије је руке прошла цијела дијагностика, сваки рентеген плућа – сваки дан од 30 до 50 описа плућа пацијената?
Гдје су радиолози са скенера, техничари из Лабораторије?
Чистачице, возачи?
И ово вријеме зваће се једном јуче и биће занимљиво, ко преживи, једног дана погледати нпр. платне листе у пљеваљској Болници и Дому здравља, или прочитати дневник једног ковид пацијента…
Нико не смије бити заборављен и ничији допринос ниподаштаван. Много нас је који смо штошта од пошасти зване Корона видјели изнутра. Довољно да подсјетимо на часну борбу оних који су за свој народ и његово добро били на првој линији, без резервација за ордење.
Милан Кнежевић
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
