У Дому културе запослени и даље раде у хладним просторијама
ШЕСТ МИЛИОНА ПОТРОШЕНО А РАДИЈАТОРИ КАО ЛЕДЕНИЦЕ
Недостатак гријања у пљеваљском Дому културе практично је паралисало рад пљеваљских установа културе. Током претходних дана у Народној библиотеци „Стеван Самарџић“, Завичајном музеју и Умјетничкој галерији „Витомир Србљановић“ запослени морају да користе грејна тијела на електричну енергију, док су изложбени простори са хладним радијаторима. У таквим условима није никакво изненађење да се у поменутим установама сретну запослени са капуљачама на глави и са зимском одјећом, јер грејна тијела на електричну енергију не могу довољно да загрију радни простор.
Запослени нам ипак током претходних дана јавно нијесу жељели да се жале на лош квалитет гријања, али су бројна грејна тијела на струју и хладни радијатори све казали. Из Демократске Црне Горе овакву ситуацију оцјењују као потпуни колапс пројекта реконструкције Дома културе.
- Објекат Дома културе је прошле године предат на коришћење али питање гријања није добро ријешено. Колико је новца за реконструкцију Дома културе потрошено, током 12 година радова, нико не зна. Сада имамо ситуацију да имамо наводно гријање а да су радијатори хладни, каже одборник Демократа у пљеваљском локалном парламенту Бојан Крвавац уз појашњење да је неопходно што прије рјешавати проблем гријања.
Крвавац каже да је прошле недеље одржана и сједница пљеваљског локалног парламента у Дому културе, гдје су се одборници смрзавали. Притом је нова сједница најављена за наредну недјељу.
- Можда постоји жеља извршне власти да сједнице што краће трају па у сали за засједање нема гријања. Организовање сједница у садашњим условима личи на засједање на планини, каже Крвавац и истиче да је у читавој причи најтеже запосленима који раде у условима без гријања.
У локалној управи су нам јуче ипак појаснили да је проблем у томе што котларница локалног предузећа „Гријање“ није у стању да обезбједи потребниу температуру воде и да је рјешење проблема у цјелости у изградњи градске топлане.
– Ако говоримо о потпуном рјешењу проблема онда морамо рећи да је једини начин да имамо квалитетно гријање у читавом граду изградња градске топлане или прикључење на извор топлотне енергије у Термоелектрани, казао нам је јуче директор Службе за изградњу и развој Ненад Рубежић уз појашњење да гријање ни током прошле године није било на завидном нивоу. Он нам је испричао да сада вода из градске котларнице долази до Дома културе са температуром од 50 степени, а да би то требало да буде 90 и да би уз коришћење измјењивача енергије имали врелу воду са температуром од 70 степени. Умјесто такве ситуације врела вода директно долази из градске котларнице и не постоје измјењивачи.
– Ових дана следе многе активности како би квалитет гријања вратили на прошлогодишњи ниво, а за коначно рјешење проблема је једино рјешење изградња нове градске топлане, казао је Рубежић.
Током протеклих дана у Пљевљима су дневне температуре ишле и до минус девет степени. Јучерашњи дан је био много топлији, па су нам у локалној управи саопштили да радници јуче нијесу тражили рјешавање питања гријања.
Реконструкција објекта Дома културе је трајала од 2007. до 2019. године. За те послове је потрошено званично око шест милиона еура. Када је прошле године објекат предат на употребу лакнуло је запосленим и свим грађанима Пљеваља. Очигледно та срећа није дуго трајала.
– Сада имамо ситуацију да ће локално предузеће „Гријање“ вршити испоруку топлотне енергије Дому културе, а да тамо гријања неће бити. Ако још локална управа одбије да плаћа „Гријању“ рачуне онда ће ово предузеће бити уништено јер се ради о рачунима на мјесечном нивоу у износу од око 6 хиљада еура, каже одборник Крвавац и додаје да ће у сваком случају грађане Пљеваља скупо коштати проблем гријања у Дому културе.
– Ако се деси да локална управа плаћа рачуне за гријање, а у Дому културе се настави са загријевањем простора са грејним тијелима на електричну енергију, онда ће се из општинске касе плаћати дупли рачуни за гријање, казао је Крвавац уз појашњење да ће рачуни за струју бити превисоки.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
