Локална власт у Пљевљима у наредну буџетску годину преноси више од 3 милиона евра
КАСА ПУНА А ЛОКАЛНА ПРЕДУЗЕЋА ПРОПАДАЈУ
Иако је планирани буџет за наредну годину нижи за 783 хиљаде еура него буџет у 2020. години, пљеваљска локална власт ће из овогодишњег буџета у буџет за наредну годину пренијети више од три милиона еура. Наиме, према тврдњама представника локалне власти буџет за наредну годину је планиран на износ од 19,225 милиона еура. У исти ће се из ове године пренијети највише новца од еколошке накнаде, који није потрошен услед епидемије корона вируса и других проблема. У локалној управи се надају да ће буџетски план за наредну годину, поред овогодишњих средстава, бити реализован и због кредита и донација која су планирана за Постројење за пречишћавање отпадних вода у насељу Жидовићи.
- Висина буџета је условљена значајним средствима од преко 3 милиона еура која ће се из 2020. године пренијети у наредну годину. Ова средства су највећим дијелом намјењена за заштиту и унапређење животне средине, а због настале епидемије нису могли бити реализовани неки значајнији планирани пројекти, наводи се у образложењу предложеног плана буџета за наредну годину које је потписала секретарка за финасије Биљана Вуканић.
Вуканићева је саопштила да се до 6. децембра од планираног овогодишњег буџета слило 14,78 милиона еура, а да очекује да ће до краја године буџетско остварење бити 16 милиона еура. Она је најавила ипак увећање трошкова за наредну годину, посебно када је у питању рад Центра за културу, који је требао да почне у овој години, а почеће средином наредне године.
- Најзначајнији раст издатака планиран је код субвенција за производњу и пружање услуга и везан је за планиране субвенције за ДОО „Водовод“ у износу од 250 хиљада еура, утврђене по захтјеву Регулаторне агенције за енергетику и регулисање комуналне дјелатности. Ова средства су планирана као учешће Општине у финасирању дијела трошкова за обављање регулисане комуналне дјелатности и утицала би на смањење цијена како за физичка тако и за правна лица, навела је Вуканићка.
Када је у питању располагање општинским новцем и трошење истог, предсједник пљеваљске општине Игор Голубовић је саопштио, прије пар дана, да ће буџетски суфицит у овој години бити пет милиона. Међутим, иако Голубовић у таквом вођењу финасијске политике види успјех, предсједник Општинског одбора Нове Милан Лекић каже да се ради о невиђеном незнању и неодговорности према локалној управи и општинским предузећима.
- Овдје се ради о незнању и неодговорности, јер смо имали ситуацију да су два локална предузећа отишла у стечај а да им општинска власт није пружила помоћ. Једно од тих предузећа је чак отишло у ликвидацију. Укупно је 45 радника остало без посла а многе породице без примања, каже Лекић и позива предсједника пљеваљске општине Игора Голубовића да објасни због чега није помогао предузећа а имао је новац за то.
Лекић каже да се локална власт хвали суфицитом и да на тај начин жели да прикрије свој нерад у 2020. години.
-Очигледно је да ова власт није ништа учинила на реализацији капиталног буџета а сада се хвали сопственом неспособношћу и нерадом, каже Лекић.
– Током недавне расправе о програмима рада локалних предузећа и о извјештајима истих, извршни директор „Чистоће“ Саша Јечменица је саопштио да му општина за извршене послове дугује милион еура, а предсједник општине Голубовић се хвали суфицитом. Због чега Голубовић не плаћа обавезе према овом локалном предузећу чи је оснивач општина ако већ има новац. Питам се хоће ли Голубовић да и ово предузеће пропадне као што су пропала предузећа Агенција за стамбено пословни фонд и Комуналне услуге, казао је Лекић и поручио да му није јасно одакле право локалној власти да се хвали вишком новца.
– Могу да прихватим да је дио новца остао од еколошке накнаде, јер се педесет одсто те накнаде уплаћује до краја године и исти мора намјенски да се троши, али за све друго нема објашњења, казао је Лекић и појаснио да је укупни износ еколошке накнаде око два милиона еура.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону