Пљеваљски сточари суочени са ниским откупним цијенама стоке и млијечних производа
ЦИЈЕНА МЛИЈЕКА СТОЈИ, СТОЧНЕ ХРАНЕ РАСТЕ
Десет година откупне цјене млијека у пљеваљској општини нијесу увећане, а како тврде у Унији сточара сјевера премије су једина зарада. Наиме, цијена млијека од 33 цента за литар не може да донесе зараду, јер та средства иду за сточну храну. Посебно је тешко у последњој години када је дошло до повећања цијене концентроване хране у износу од 15 процената. У таквим околностима зарада за сточаре је искључиво новац од премије, која се креће од 6 до 10 центи по литру, када је у питању давање државе, и по 3 цента од локалне управе.
- Ако се сточари лоше организују и не поведу рачуна о свакој уложеној пари не могу остати ни средства од премија. Значи потребан је прецизан рад и труд да би се макар у зараду извукла средства од премије, казао нам је предсједник Уније сточара сјевера Милко Живковић уз појашњење да је јако тешко добити од државе премију која би износила десет центи по литру откупљеног млијека.
Живковић је истакао да су високи критеријуми за максималну премију, односно да се тражи максимално добар квалитет млијека, који многи сточари не могу да постигну.
- Премија је од 6 до десет центи по једном литру али да би се остварила премија од десет центи треба много муке. Потребна су здрава и квалитетна грла, као и добра исхрана. Јако мали број сточара успјева да добије тај износ премије, јер висина премије зависи од квалитета млијека, казао је Живковић који је поручио да је у Црној Гори јако тешко помоћи сточарску производњу без постајања прерађивачких капацитета.
Он је навео да у Црној Гори нигдје не постоји погон за производњу трајног млијека, а оскудјева се и са прерадом меса.
- Друга веома тешка прича је откуп живе стоке. Посебно је било тешко током јесењих мјесеци. Крупна стока, односно краве, бикови, јунад и телад биле су јевтиније него претходне године. Када су у питању јагњад њима је цијена са 2,3 порасла на 2,5 еура, али се дуго чекало на откуп и ушло се у зиму, што је сточарима увећало трошкове, каже Живковић и додаје да се ништа не учи из претходних година и да се грешке стално понављају.
Да је ситуација тешка на простору читаве општине потврдио нам је и предсједник МЗ Потковач Василије Дробњак који је казао да је током године каснио откуп јагњади, а да продаја сира иде тешко.
- На простору наше заједнице нема организованог откупа млијека па се врши производња сира. Нажалост цијена сира је током прошле године често ишла испод три еура, што је више него мизерна цјена, казао је Дробњак и поручио да би раст цјена сточне хране требао да прати и раст цијена производа.
У селима Мјесне заједнице Црљенице и поред чињенице да се иста налазе надомак града, продаја пољопривредних производа иде тешко.
- Многи наши људи се муче на који начин да до пијаца у Подгорици или Никшићу допреме сир. У Пљевљима се тај сир даје у бесцјење, казао је предсједник Дарко Гачевић и додао да се пад цијене прехрамбрених производа не може правдати епидемијом корона вируса.
- Када је у питању покривеност откупом млијека она је релативно добра. На подручју Матаруга, Маоча, Црљеница ближе околине Пљеваља, Крушева, Шула и једног дијела Буковице организован је откуп. На овом простору сви већи произвођачи су обухваћени откупом, казао је Живковић и појаснио да откупа нема на подручју Косанице и Адровића.
Он каже да је откупна цијена млијека боља организованост са откупом не би била лоша, односно сточари би могли да размишљају о увећању производње.
- Вишедеценијска лоша политика и поред велике потребе за храном доводи до тога да се производња гаси, казао је Живковић.
