Из албума „ПВ СПОРТ“
ПРИЧА СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ
И највећи човјек увијек остаје дијете – Гете
Пише: Војкан Т. Бојовић
Подсјети ме једна фотографија на ФБ да отворим један од 40 мојих албума, онај са називом „ПВ СПОРТ“, и да обновим неке старе жеље и хтјења које остају у човјеку читавог његовог живота.
У времену мог дјетињства није се имало ни много жеља, ни много играчки и забава… Ко је имао мало већу лопту играо је оба полувремена и то да не буде голман, а тек они са тротинетом, „точком“ тј. бициклом, били су цареви којима смо се удварали за по један круг… Па они са пуном шаком кликера стакленаца… што су стизали од тетки из Београда, Сарајева…
Да, уз све то лопта је била наша игра бр. 1. Све улице и махале имале су своје тимове: Раскрсница, Варош, Моћевац, Требовина, Јалија – „Борак“, Долови – „Дрвар“…
Велики догађај биле су утакмице, оне праве, на стадиону крај Брезнице, које је градски ФК „Брезник“, касније „Рудар“, играо недјељом у Лиги Црне Горе, или пријатељске, најчешће са Пријепољцима, нововарошким „Златаром“ или ФАП-ом из Прибоја… И подсјети ме та фотографија на прве праве тимове и играче у дресовима са бројевима, голмана са оним шлосерским качкетом, кољеницама, у фатираном шорцу…
Гледао сам касније, уживо, и највеће наше тимове „велике четворке“ – Звезда, Партизан, Хајдук, Динамо и европске – Реал, Манчестер, Бајерн, Интер, Милан, Барселону … али утакмице са „Горштаком“, „Брсковом“, а тек са „Јединством“ и „Бокељом“ су више и боље упамћене…
Остали су упамћени дресови (више бих волио онај један црвено-плави него сада и Месијев и Роналдов), они први у којима сам гледао играче Пљевљаке на утакмици. Црвено–плави „Брезника“, које је касније преузео први састав „Рудара“.
Ето то су ти дресови и играчи, нека далека 1954-55. Стоје: ?, Тахловић, Драган М. Ивановић Чиља, Енвер Чаушевић, Миле Б. Драгашевић Шпиро, Констатин Б. Драгашевић Коле; Чуче: Војислав Војо М. Радовановић Ћеле, Миленко М. Безаревић, Здравко Б. Драгашевић и Крсто М. Соковић.
Ево их, они први рударевци, сви сем једног из пљеваљске Гимназије, у истим оним дресовима у којима је играо и „Брезник“. Све сам их познавао а Чиља ми био у Гимназији и наставник. С лијева капитен и тренер Драган М. Ивановић Чиља, Будимир Будо В. Јауковић, Крсто Ш. Андесилић, Томислав Томо М. Кнежевић Жућа, Јован Јоле Милићевић, Михајло Микица Иванишевић, Иван Шевченко, Садик М. Катана, Ђорђе Ђокица М. Симић, Миомир Миле В. Војиновић и Крсто М. Соковић. Три Моћевчанина, фали четврти Осман Осмо Ћ. Мушовић, Југослав Југо М. Кнежевић, Мустафа Пијаловиђ, Славољуб С. Бајић Струја, Михајло Мика Зиројевић.
И коначно, ФК „Рудар“ добио нове дресове. И то би требала да буде уствари тема овог писања. Дресови су били вунени, мало тањи од џемпера. Плави са бијелим троуглом, и у првом наступу на Турниру „Братства- јединства“ у Фочи прво мјесто. Побијеђени су „Младост“ Рогатица и „Шумадија“ Крагујевац. Слијева Крсто Соковић, Миле Војиновић, Садик Катана, Ђокица Симић, Мустафа Пијаловић, Мика Зиројевић, Јоле Милићевић, Томо Кнежевић, Осмо Мушовић, Будо Јауковић и капитен и тренер Драган Чиља Ивановић.
Пехар је био изложен у излогу Сеферове посластичарнице. Данима смо стајали испред њега… Био нам је слађи од сладоледа.
У Фочи се тог маја прошло у вуненим дресовима, али дестак дана касније на Куп утакмици у Дубровнику проти ГОШК- а није ишло на темпаратури од преко 30 степени. У првом полувремену 2-2 али у другом се прокључало, једва су дочекали крај са 2 – 5!
Крсто Андесилић (1937) био је те 1955. још као играч ДТВ „Партизан“ Пљевља виђен као изузетно талентован, па га је новинар „Фудбала“ између осталих предлагао за омладинску репрезентацију Југославије.
Хвала драгом Крсту Ш. Андесилићу на пријатељству, сарадњи и пруженим фотографијама, новинским текстовима, казивању, које сам користио и користим у мом писању и надасве у хербаријуму мог сјећања на далеке завичајне дане, који су ми развијали љубав према спорту. Иначе, Крсто знатижељно прати и радује се свим побједама „Рудара“. На жалост, Крсто је један од ријетких играча тог Рудара који ће ове редове читати и радовати се овом сјећању, у име свих оних који су на неким небеским игралиштима.
Под голим брдима Голубиње и Боровца. Стигли нови дресови, ала „јужноамерички“: Д. Ивановић, Курбеговић, Крсто Ш. Андесилић, тренер Свето Чубриловић, Ј. Милићевић, О. Мушовић, Милош Мита Ћосовић, К.Соковић, С. Катана, Сафет А. Чакар, Славољуб Ст. Бајић Струја и Радован Драгаш Бјеличко.
Најдража слика завичаја – а слика завичаја је слика живота!
Коришћене фотографије Крста Андесилића, Мика Митровића, Жарка М. Крезовића. Хвала им!
Београд, 10.3.2021.
