Запослени незадовољни зарадама, директоре заобишла беспарица
ТЕРЕТ ФИНАСИЈСКЕ ОБНОВЕ РУДНИКА УГЉА ПАО НА ЗАПОСЛЕНЕ
Да су производни и други резултати у Руднику угља добри сложни су у оцјени представници синдикалних организација, који истовремено упозоравају и да је терет побољшања финасијске ситуације пао на раднике а никако на менаџмент и запослене у управљачким структурама. Тако, док извршни директор Рудника угља Славољуб Попадић у ранијим изјавама тврди да му је плата три хиљаде еура и да никада није била мања, синдикалци кажу да је тренутни просјек зарада око 750 еура. Притом, у тај просјек улазе и директорске плате, које нијесу испод двије хиљаде еура. Занимљиво је да је извршни директор Попадић изјаву о заради дао у септембру прошле године, а да су радничке плате највећи пад доживјеле у 2014. години, када је просјек са 740 еура пао чак и до износа од 680 еура. У том времену, када су радничке плате падале, директори су значајно више зарађивали.
- Неспорно је да су производни резултати за сваку похвалу и може се сигурно рећи да је данас Рудник угља најуспјешније предузеће у Црној Гори. Тачно је да је просјек плата у Руднику угља већи него у многим предузећима која послују лоше, али је просјек зарада у Руднику угља низак у поређењу са оствареним производним резултатима. Као синдикалац не могу бити задовољан висином зарада, казао јер предсједник једног од рудничких синдиката Милош Обренић, уз појашњење да су зараде у Руднику угља биле значајно веће прије десет година. Обренић наводи лични примјер, тврдећи да је прије десет година имао већу плату, него што му је сада плата са топлим оброком, регресом и превозом. Он посебно не прихвата чињеницу да је просјек зарада у Електропривреди, чије Рудник угља саставни дио, већи од просјека зарада у Руднику. Сумња да није тако када је у питању просјек зарада директора.
- Нијесам сигуран да су плате у менаџменту мање а вјерујем да су веће него што су плате у менаџменту Електропривреде, казао је Обренић уз позив пословодству да што прије дође до повећања зарада радницима.
Да је неопходно повећати зараде запосленим слаже се и Миладин Секуловић, предсједник синдикалне организације при Унији слободних синдиката. Секуловић истиче да Рудник угља успјешно послује, али да су радници оправдано незадовољни својим платама.
- Када је у питању просјек зарада он је 2012. године износио око 740 еура. У 2014. години дошло је до наглог пада зарада, да би просјек пао чак на износ од око 680 еура. Сада је тај просјек око 750 еура, али повећање зарада није обухватило све радне јединице. У оним радним јединицама гдје је значајно дошло до увећања производње и учинка, зараде су порасле. Многи радници су с правом незадовољни износом плата, казао је Секуловић и појаснио да је плате неопходно повећати.
Од 2014. године у Руднику угља се ушло у процес финасијске стабилизације. Међутим, последњих година пословодство ове компаније саопштава да се на годишњем нивоу остварује милионски профит.
Посебно је велики успјех остварен прошле године, када је пријављен профит у износу од око десет милиона еура. Раст оствареног профита ни приближно није пратио раст зарада, макар кад су у питању радници.
Од висине зарада у Руднику угља и Термоелектрани зависи цјелокупан просјек зарада у Пљевљима. Међутим, од висине ових зарада зависи и висина укупног промета у граду на Брезници.
Према децембарским подацима, просјек зарада у Руднику угља је око 750, док је просјек зарада у читавој Електропривреди око 800 еура. У самој Термоелектрани просјек зарада се креће око 850 еура. Ако се узме у обзир да након прошлогодишњих масовних примања у Руднику угља ради око 800 радника, као и да у Термоелектрани ради 132 радника, а да тренутно у Пљевљима има нешто више од пет хиљада запослених, учешће зарада у поменутим компанијама у укупном просјеку није занемарљиво. Исти је случај када је у питању промет у трговини и угоститељству, посебно ако се зна да су зараде у овим гранама најниже. Практично, плате у Руднику и Термоелектрани подижу цјелокупан пљеваљски просјек зарада али и промет.
