Велике компаније не улажу у Пљевља
МИЛИОНСКИ ПРОФИТИ, А СЕЛО НЕМА ПУТ ДО ГРОБЉА
Из Електропривреде Црне Горе и Рудника угља Пљевља стижу вијести о милионском профиту у прошлој години, а слично је било и претходних година, али то не може утјешити мјештане Мјесне заједнице Забрђе, који тврде да су им услови живљења изузетно тешки. Становници са овог подручја не могу да се похвале тиме што је на њиховој територтији коп ове моћне компаније.
Ријечи огорчења имају и када је у питању чињеница да се на простору њихових села налази и Термоелектрана, која Електропривреди годишње обезбјеђује педесет одсто електричне енергије. Милиони профита очигледно заобилазе ову заједницу, а поменуте компаније шкртаре кад је у питању улагање у сеоску инфраструктуру.
- Најбоље можете оцијенити како живимо ако погледате колико имамо незапослених на простору наших села. С друге стране, ако видите, колико је мало запослених људи у Руднику угља и Термоелектрани онда можете закључити и каква нам је корист што су ту те компаније на територији наше мјесне зајендице, каже предсједник МЗ Забрђе Драган Лучић и поручује да од рада ових компанија становништво има само штету.
Лучић истиче да су се мјештани деценијама суочавали са бројним еколошким проблемима, да су трпјели многе недаће а да за то нијесу добили ни ваљану путну инфраструктуру.
- Одговорно тврдим да у региону нема мјесне заједнице са чије се територије годишње извлачи толики профит као што је Забрђе, а са друге стране ми десет година молимо те моћне компаније да нам у селу Калушићи асфалтирају 200 метара пута до сеоског гробља и то не наилази на разумијевање, истиче Лучић.
Да је подручје Мјесне заједнице Забрђе угрожено и да држава деценијама ништа не улаже слаже се и одборник Покрета за Пљевља Данко Шаранчић. Он наглашава да се последњих деценија добит компанија Тероелектрана и Рудник угља може мјерити милијардама еура, али да подручје одакла црпе богатство нема од тога ама баш ништа.
- Последње три деценије пљеваљски кадрови никада нијесу самостално одлучивали о ресурсима општине. Посебно је то случај када је у питању Термоелектрана и Рудник угља. Последњих година ситуација на терену се посебно погоршала јер је бивша влада за чланове одбора директора почела да доводи људе из Подгорице, са Цетиња и из Никшића. Исти случај је и када су у питању извршни директори. Ти кадрови су искључиво гледали да извуку што већи профит и нијесу били заинтересовани да помогну локалну средину. Чак су се трудили како да избјегну и постојеће обавезе. А најбоље огледало такве политике су путеви у Пљеваљском пољу, односно на подручју МЗ Забрђе, наглашава Шаранчић.
Према његовим ријечима слична је ситуација и са другим дијеловима пљеваљске општине, али је подручје МЗ Забрђа посебно уочљиво.
- Механизација Рудника угља уништава путну инфраструктуру и на подручјима других мјесних заједница. Жалбе су протеклих година стизале из Мјесне заједнице Црљенице, али жалби има и из самог града. Истини за вољу Рудник угља је прошле године на подручју МЗ Забрђе и МЗ Црљенице реконструисао путеве, али је и то урађено послије неколико година инсистирања локалног становништва, каже Шаранчић и подвлачи да Пљевљаци у наредном периоду морају да контролишу рад ових компанија и да профит мора добрим дијелом да остаје и на простору локалних заједница и општине.
Из Електропривреде су недавно саопштили да је нето добит компаније у прошлој години износила 16,2 милиона еура, те да је у доброј мјери таквом успјеху допринијела и Термоелектрана Пљевља.
- Термоелектрана је током прошле године произвела рекордних 1,49 хиљада, GWh што је 12,9 одсто више од плана и око седам одсто више у односу на остварење из 2019. године, саопштено је из Електропривреде, уз појашњење да је Термоелектрана у укупној производњи електричне енергије узела учешће од 52,76 одсто.
Када је у питању Рудник угља, из ове компаније су се похвалили профитом од 13 милиона еура. У читавој причи не треба заборавити да је актуелни директор Термоелектране Лука Јовановић рођени Никшићанин, док је извршни директор Рудника угља Славољуб Попадић рођени Пљевљак, али је на функцију у Рудник дошао из Подгорице, гдје му живи и породица. Попадић у Пљевљима живи од уторка до петка, док Јовановић у граду на Брезници борави још рјеђе.
