ЛАБУДОВА ПЈЕСМА ОДЛАЗЕЋЕГ МЕНАЏМЕНТА, УЗ ОХРИДСКУ ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈУ

Одговор извршног директора Рудника угља Пљевља Милана Лекића

ЛАБУДОВА ПЈЕСМА ОДЛАЗЕЋЕГ МЕНАЏМЕНТА, УЗ ОХРИДСКУ ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈУ

Огласише се чланови одлазећег менаџмента, заједничким саопштењем, ваљда подстакнути поменом у медијима, њихових врхунских вриједности, односно, њихових отпремнина. Посебно их забоље износ отпремнина, који ће им можда измаћи. Ипак, није то неки тричави износ.

Разумљиво је то, додуше, вјероватно само структури менаџера, који се огласише. Мислим, да је мање разумљиво народу који се бори за кору хљеба и кап млијека. Него, није то њихова брига.

Вјероватно их је подстакао и помен кривичних пријава. Разумљиво је и то, иако половни дампери, плаћени као нови, не причају, ипак ће причати независне и стручне комисије. Не прича ни мотор од дампера, један једини, а плаћан више пута, али пустиће глас, опет, комисија, стручна и независна. Да не набрајамо… морали бисмо закупити цијели медиј.

Кад пропричају стручне и независне комисије, можда и тужилаштво пусти глас. Можда. Више вјероватно, него можда. Него, да не дужимо болну тему кривичних пријава. Вријеме је пред нама.

Менаџмент описан у претходним ставовима, даље се усуђује да спочитава професионалност новог извршног директора и да му замјера његов осврт на баснословне отпремнине одлазећег менаџмента. Истицање ове теме, намеће потребу помена једне од основних, професионалних активности одлазећег менаџмента у скорашњем времену – паљење архиве.

Очигледно, надасве професионалан приступ уклањања трагова.

Такође, замјерају извршном директору што не преговара са њима. Истина је, није преговарао са њима. Разлог је, јер сваки покушај договора око отпремнина и остварења осталих могућности за чланове одлазећег менаџмента, могао би се подвести под члан 387. Кривичног законика – помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела. Извршни директор није „храбар“ да иде тим путем, као менаџери који страха немају.

Одлазећи менаџмент износи занимљиву констатацију у односу на изјаву извршног директора да ће се преиспитати евентуална кривична одговорност, а у чему одлазећи менаџери виде пријетњу, па цитирамо – „…у виду пријетње „да умјесто исплате отпремнина поднесете кривичне пријаве“.

Остаје нејасно, како одлазећи менаџмент види пријетњу у смислу испитивања законитости пословања и евентуалне кривичне одговорности. Ако они сами, испитивање законитости, доживљавају као пријетњу, ми немамо додатни коментар око њиховог дјеловања у прошлости.

Даље, спочитавају извршном директору око његових надлежности. Занимљиво, пошто изгледа да су прије неколико година, последњи пут читали азбуку, односно основ њиховог рада и функционисања Предузећа – Статут Рудника угља АД Пљевља. За њихову информацију, много се тога измијенило од кад су последњи пут читали Статут по коме раде. Нажалост, нису пратили измјене Статута, иако би се од таквих професионалаца,  очекивало да га знају напамет. Читаоце овог текста нећемо замарати детаљима, али управо, све што начитани, одлазећи, менаџмент оспорава извршном директору, управо му је гарантовано Статутом.

Одлазећи менаџери помињу отпремнине и позивају се на професионалност извршног директора у односу на поштовање уговора. Занимљив је њихов приступ – ако им неки документ одговара, позивају се на професионалност и његово поштовање, а ако им неки документ не одговара, као поменута архива, једноставо га спале. Доследност на високом нивоу професионализма, додуше, само у изговореној ријечи.

Помињу да отпремнине нису ништа ново. Вјероватно нису ништа ново, али за њих. Пошто наводе да се отпремнине предвиђају уговорима од 2002. године, чуди нас, зашто су своје уговоре држали у сефу, и да су ти уговори, први пут, тек прије мјесец дана донесени у архиву, а гдје се, мимо свих књижних правила, држао само заведен број, без документа, под који број су, годинама после, убацили њихове, високоморалне уговоре. Таман пред смјену и жељену отпремнину, спознаше се тајне отпремнина.

У наставку, одлазећи менаџери, спочитавају лицима ангажованим са стране, њихову стручност. Нити су одлазећи менаџери позвани, нити су квалификовани за то.  Још се претходно позивају на колегијалне односе и професионалност, у случају кад њих неко прозива. Изгледа, да бркају бабе и жабе, од пасуса до пасуса.У једном пасусу су им бабе – жабе, а у другом, су им жабе – бабе.

Да не улазимо сад дубље у њихове дугогодишње каријере и половне дампере (по цијени нових).

По свему судећи, њихову рачуницу баба и жаба ће побркати „експерти“ како их са ниподоштавањем, означише под наводницима.

Истине ради, потребно је нагласити, да су лица ангажована по уговору о дјелу, потпуно у складу са законом, односно, за послове које не спадају у опис послова, постојећих радних мјеста.

Кад помињемо уговоре о дјелу, чуди нас да не помињу уговоре о дјелу, којима су за исте послове, који су у опису послова њихових сектора, они сами, ангажовали људе са стране. Поред огромних плата које су примали, Рудник је имао трошак за лица са стране, која су радила посао одлазећих менаџера. Опет се можемо сјетити њихове професионалности.

Занимљиво је да одлазећи менаџери, дакле, на функцији још који дан, у медијима износе детаље уговора извршног директора и трећих лица, док претходно спочитавају извршном директору кршење правила око пословне тајне. Недослиједност одлазећих менаџера, почиње чак и да забавља.

Нећећмо се детаљно освртати на све неутемељене наводе, али да се дотакнемо угледа РУПВ, који помиње одлазећи менаџмет. Ново руководство ће покушати да поврати углед РУПВ који је некада имао, па чак и пред најпознатијим свјетским компанијама које продају рударску опрему, а које сада, са индигнацијом одбацују могућност било какве сарадње са РУПВ. Вјероватно одбацују сарадњу због професионалности одлазећег менаџемнта и поступака јавних набавки у њиховој организацији.

Такође, у однсу на наводе о доприносу и раду одлазећег менаџмента, можда најбољи одговор дају запослени у РУПВ, који се свакодневно обраћају новом руководству и истичу шиканирања која су трпјели од одлазећег менаџмента. Шиканирања су била вишеструка, како по политичкој основи, тако и према појединим стручним лицима, од којих им је пријетила опасност да буду откривени у својим сумњивим радњама.

Спочитавају и синдикату борбу против дискриминације осталих радика, и то ријечима – „ …обзиром да је и нама и Вама познато ко и како води ту синдикалну организацију.”

Остаје нејасно, ко и како води ту синдикалну организацију, односно, шта су цијењени и професионални а одлазећи менаџери, хтјели да инсинуирају?

У сваком случају, много ниподоштавања других људи и колега од стране одлазећих, професионалних менаџера. Шта ли мисле о раднику у блату од главе до пете и шта су спремни њему да ураде, кад ниподоштавају борбу предсједника једног од синдиката? Реторичко питање, на које, одговор знају многи радници. Посебно ови у блату, који мјесецима нису задужили основну опрему, неопходну за безбједан рад. Изгледа да одлазећи менаџмент више брине о отпремнинама, него о заштити на раду у коповима Рудника.

Овом приликом, позивамо раднике, да слободно, уз сву законску заштиту, у још већем броју обавијесте ново руководство о непочинствима одлазећег менаџмента, како би се предузеле законом и општим актима друштва, прописане мјере.

Такође, обавјештавамо јавност да су већ покренути неки дисциплински поступци, те да ће се кроз њих ријешити питања оптремнина у складу са законом.

Менаџменту поручујемо, чиме завршавамо медијску преписку, убудуће ће имати прилику да се докажу на тржишту рада или, евентуално, ако неко од њих настави рад у Руднику, мораће да заради плату.

И још да се осврнемо на њихове ријечи – „…будите увјерени да ћемо знати да одбранимо своју част, углед и достојанство. Свим дозвољеним средствима”, с обзиром да су оваквим текстом, који крши Закон о раду, Закон о привредним друштвима, као и све опште акте РУПВ, те уговоре које су одлазећи менаџери потписали, већ реаговали недозвољеним средствима и себе демантовали, чиме су потписали сопствену смјену.

За крај, поновићемо наслов и као закључак – Лабудова пјесма одлазећег менаџмента, уз охридску инструментализацију. Упућеним читаоцима, у умјетничке способности појединих, одлазећих менаџера, закључак је јасан, осталима се извињавамо, догађај који нас је инспирисао на овај наслов и закључак, у кривичноправном смилу је застарио, те не можемо о њему јавно.

Извршни директор РУПВ

Милан Лекић