Објекат команде девастиран
ВЕЋИ ДИО КАСАРНЕ „ВЛАДИМИР КНЕЖЕВИЋ ВОЛОЂА“ ПРЕПУШТЕН ПРОПАДАЊУ
Пљеваљски војни објекти, које тренутно не користи Војска Црне Горе, у изузетно су лошем стању и практично о њима нико не води рачуна. Поједини објекте користи пљеваљска локална управа али има и оних објеката који се не користе а свакодневно се уништавају. Таква је ситуација са објектом некадашње команде у Kасарни „Владимир Кнежевић Волођа“, који је у већем дијелу девастиран.
- Већина некадашњих објеката је девастирана. Сасвим је јасно да сви војни објекти данас нијесу потребни али никако није добро што су ти објекти препуштени уништавању и што о њима нико не води рачуна, казао је одборник Демократа у пљеваљском локалном парламенту Бојан Крвавац уз појашњење да су исти могли да се заштите од пропадања.
Крвавац каже да су припадници Војске Црне Горе преградили некадашњу Касарну. Да тренутно користе само један дио док се о другом дијелу уопште не води рачуна.
- Дио Касарне који користи Војска је заиста уредан и практично се одржава као што се цјелокупна Касарна одржавала у вријеме постајања Југославије. Међутим, ако је други дио предат локалној управи онда тај дио Касарне треба да је уређен, каже Крвавац и додаје да је већи дио заштитне ограде уништен, као и да је читав простор без заштите.
Крвавац посебно истиче стање некадашњег објекта команде, гдје на већем дјелу објекта више нема прозора и врата. Унутрашњи инвентар је поломљен и уништен, а све се то дешава на очиглед свих грађана Пљеваља. Слична је ситуација са некадашњим језером, у коме више нема воде али се у исто неконтролисано баца смеће. Само језеро, односно заштитни зид је обновљен 2008. године и на његову обнову је пљеваљска локална управа потрошила чак 30 хиљада еура.
- Тада је дато обећање да ће читав комплекс бити обновљен и да и да ће бити претворен у градски парк. За ту намјену је потрошено преко милион еура, а сада је добар дио објекат празан а од датих обећања нема ништа, казао је Крвавац и појаснио да су тадашњи радови веома дискутабилни и да је питање гдје је новац отишао.
У пљеваљској локалној управи смо јуче дознали да је власник Касарне и даље Министарства одбране, као и да се локална управа стара о одржавању поменутог простора. У самом локалном предузећу „Чистоћа“ су нам казали да они врше кошење тамошњих зелених површина, али и одвоз смећа, након што им из општинске управе за то дају налог.
- Сада је приоритет кошење градских паркова и ти радови су почели. Потом ће се вршити кошење и на простору некадашње Касарне, казао нам је јуче директор поменутог предузећа Саша Јечменица уз објашњење да ће поменути простор бити врло брзо уређен.
Када је у питању горњи дио Касарне, који још увјек користи Војска Црне Горе, тамо је кошење почело прије неколико дана и вјероватно ће бити завршено прије краја недеље. Овај дио Касарне је преграђен посебном оградом и обезбијеђен је војничком стражом.
Већина објеката некадашње Касарне „Владимир Кнежевић Волођа“ изграђена је након Берлинског когреса 1878. па до 1908. године, до када је поред турског окупатора у Пљевљима боравили и аустријски војници. Објекте су градили Аустријанци јер су исти били потребни за смјештај њихове војске. Након ослобођења 1918. године касарн је обновљена 1920. године и у њој је био смјештен 48. пједиски пук Војске Краљевине Југославије. Након Другог свјетског рата касарна је понијела име „Владимира Кнежевића Волође“, а први комадант у истој је био Радош Зечевић. По раздвајању Србије и Црне Горе значај војног гарнизона у Пљевљима је опао. Од 360 тада запослених активних официра, подофицира, војника и цивилних лица, сада тренутно ради око 70. У вријеме заједничке државе са Србијом поред 360 запослених у Касарни је војни рок служило често и до хиљаду војника. Некада су у граду на Брезници најбоље радили локали поред војних објеката јер је велики број лица из Касарне трошио свој новац у њима. Тренутно је већина трговачких и угоститељских објеката поред Касарне затворена а запослени су већ 15 година без посла.
