РЕСТАУРАЦИЈА ХРИСТОВОГ ГРОБА У ЈЕРУСАЛИМУ

РЕСТАУРАЦИЈА ХРИСТОВОГ ГРОБА У ЈЕРУСАЛИМУ

Пише: Др Хаџи Милош Гачевић

Грчки тим за рестаурацију, сачињен од археолога и других експерата, успјешно је окончао радове  на рестаурацији гроба Христова или Кувуклије. Научници су, први пут 2016. године, отворили храм око мјеста гдје је Исус био сахрањен. Уклоњена је бијела мермерна плоча која је ту била постављена још давне 1555 године. Тим археолога са Атинског универзитета сматра да су заиста допрли и до оригиналне плоче која је вјековима била прекривена мермером.

Истраживања су потврдила да је малтер између плоча и гробнице датирао из 345. године, што је отприлике исто вријеме кад подаци Римљана говоре да је означена као Христово гробно мјесто. Спроведене су многе анализе, гдје се по први пут могло приступити и видјети оригинална површина на којој је било положено тијело Христово. Свјетски фонд за заштиту споменика, који је прикупио четири милиона долара за обнову, саопштио је да је интервенција била неопходна јер је постојала опасност од колапса. Конструкција од мермера и кречњака стоји у Храму Христовог Васкрсења из XII вијека, а која стоји на остацима из IV вијека. Била је потребна хитна обнова гробнице која је годинама била изложена факторима животне средине, као што су вода, влага, и дим.

Важно је пре свега и напоменути да је допринос обнови Храма донацијама допринио  и Јордански краљ Абдулах II, на шта је Патријарх Јерусалимски Теофил III изјавио да „Краљ Абдулах предводи напоре свих Јорданаца у сејању љубави и братстава између муслимана и хришћана.“

Научници који су истраживали гробно мјесто, суочили су се са неочекиваним околностима: необјашњиво електромагнетно зрачење избацило је из строја неке мјерне уређаје у тренутку испитивања и мјерења гробнице.

• Откако смо почели да истражујемо гроб, инструменти које смо претходно поставили на плочу гроба да би забиљежили сваки тренутак, вибрације и слично, једноставно су се искључили. Са сигурношћу могу да кажем да око тог мјеста постоји нека енергија, која је веома, веома јака, наводи Антонија Марополо, хемијски инжењер Националног техничког универзитета у Атини.

Важно је напоменути да је гроб Христов откривен 324. године од стране царице Јелене, мајке цара Константина,  иако су и прије тога многи хришћани знали локацију гроба Христовог и посјећивали га,  до 135 године, када римски цар Хадријан наређује да се локалитет затрпа земљом како би се хришћани одвратили од обожавања Христа.  Храм је кроз историју много пута обнављан и рушен од многих освајача. У храму је и даље на снази „status qwo“ из 1852 године, када отомански султан Абдул Меџид I на молбу Грчке цркве издаје посебан Ферман о забрани  подјеле светих мјеста у Базилици Светог гроба. Она припада уједно и свима. Постоји одређена сатница и вријеме када унутар храма служе Православци, Католици, Јермени, Копти, Сиријци и представници Етиопске цркве.

Важно је и напоменути чињеницу да су вјековима између тих група биле несугласице око тога ко ће имати право првенства и имати кључеве храма. Због тога је султан Саладин одредио један ферман који је на снази и дан данас, да кључеве храма држе двије муслиманске породице Џудех и Нусејбех које церемонијално свако јутро откључавају базилику и сваке вечери је поново закључавају. Када сам први пут имао прилику да ступим у гроб Христов наш водич господин Срђан Ратковић Фуч испричао нам је један догађај у базилици од времена крсташа.

Када су крсташи 1099. године освојили Јерусалим истјерали су све Православне, Копте, Сиријце и Јермене из Храма и града, а они сами загосподарили Јерусалимом. Када је султан Саладин освојио град 1187 године многи хришћани су се плашили како ће наступити Саладин са најсветијим мјестом за хришћане. И тада, на велико одушевљење 300 околних муслимана, су се ухватили за руке и окружили око цркве. Када их је Саладин  са чуђењем упитао због чега то раде они су одговорили:

• Немој да рушиш ово мјесто, ту се налази Исин гроб.

По исламу Исус (Иса Месих) је један од најпоштованијих пророка. Саладин је читав живот провео поштујући и чувајући ово мјесто а касније право првенство храму вратио је Источним представницима цркве који су били протјерани од витезова Темплара.