Сточари присиљени да моле како би продали стоку
Пазарни дани у пљеваљским селима одавно су далека прошлост, а према тренутној ситуацији тешко је очекивати повратак на ранији начин трговине, јер у појединим селима сточне пијаце не постоје већ 30 година.
Сточари тврде да је било боље са организованим сточним пијацама, јер су имали прилику да стоку нуде већем броју трговаца. Данас стоку искључиво продају накупцима, који откупне цијене формирају како њима одговара.
У пљеваљским селима некада се тачно знало када је пазарни дан. Осамдесетих година прошлог вијека у пљеваљска села долазили су трговци из Чајнича, Горажда, Дубровника, из Подгорице, а најзаступљенији су били представници пљеваљског Пољопривредно-трговачког комбината. Сточне пијаце посебно су биле добро посјећене у Бољанићима, Вруљи, Градцу, Косаници …
– Сада ни у једном селу нема сточне пијаце. Мислим да их није могуће ни обновити- каже сточар из Потковача Василије Дробњак и додаје да су села много изгубила са нестанком пијаца.
– Некада су сточари могли да бирају коме ће продати стоку, а сада често моле да им неко дође и купи јагњад и телад- каже Дробњак.
– Сточне пијаце у Бобову мислим да нема 30 година. Од тада се сналазимо како знамо и умијемо да продамо стоку, каже сточар Неђо Ћирковић из засеока Ограђеница.
-Прва класа телади је 4,20 еура, а та телад дају шесдесет одсто меса од укупне живе мјере- каже Дробњак.
Ћирковић наводи да он стоку продаје накупцима и да су на такав вид трговине присиљени скоро сви сточари.
–Тржишне вишкове морамо продати, а понекад је то врло тешко- констатује Ћирковић.
У појединим селима, као што су Вруља, Бољанићи, или рударско насеље Градац, сточне пијаце су се дуже задржале, али изузев сточних вага ни ту више нема помена од сточних пазаришта.
–Мислим да је сточна пијаца у Градцу укинута прије петнаестак година. Сточари из Мељака су тјерали стоку на ову пијацу, а сада је продају накупцима- каже сточар Жарко Марковић из села Врба.
Према његовим ријечима добро је што су у појединим селима, гдје некада није било пијаце, постављене сточне ваге, па сточари имају могућност да у селу изврше мјерење стоке намијењене продаји накупцима.
– Да је некадашњи сточни фонд, а да нема сточних пијаца и откупа као што сада нема, наступио би општи колапс. Нажалост, сада је сточни фонд у великом опадању, па се непостојање сточних пијаца све мање примјећује- каже Марковић уз напомену да је у Мељаку прошле године дошло до наглог пада сточног фонда.
СТОЧАРИМА НИКАД НИЈЕ БИЛО ЛАКО
У годинама након Другог свјетског рата стока је откупљивана по пијацама па је потом тјерана пјешке у веће центре. Многи Пљевљаци памте да су јагњад тјерана пјешке чак у Дубровник. Међутим, препричавају се приче за поједине трговце, који су подкрадали сточаре приликом мјерења јагњади, тако да су јагњад понекад, и поред калирања, била тежа у Дубровнику него на некој пљеваљској пијаци. Слична ситуација је и сада.
Јагњад се на подручју општине Пљевља откупљују по цјени од 3,20 еура живе мјере, а јагњетина се продаје девет еура по килограму.
Прва класа телади живе мјере плаћа се 4,20 еура по килограму, а килограм телећих ребара продаје се 10 еура, килограм плећке без кости 12, а бута 14 еура.
-Ако је јагње добро, оно може да да и педесет одсто меса од укупне тежине. Лошија јагњад и шиљеж дају 42 до 47 одсто меса. Ту се не броји главуша и џигарице. Са друге стране по цијенама у месарама јасно се види да кланичари далеко више имају користи од сточара- каже Василије Дробњак и додаје да кланичари имају још већу зараду на теладима.
