Пете недјеље по духовима, 9. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Владика Милешевски господин Атанасије служио је свету архијерејску литургију у храму Свете Преподобне мати Параскеве- Св. Петке. Саслуживали су старјешина храма Свете Петке протојереј ставрофор Дарко Јовић, протојереј ставрофор Лазар Вељанчић и архиђакон Иван Савић.
Након пастирске бесједе и трпезе љубави владика Атанасије је у пратњи пресједника Општине др Дариа Вранеша, предсједнице одбора храма Св. Петке, Веле Мићковић и извршног директора Рудника Угља Милана Лекића са сарадницима, обишао Трг Патријарха Варнаве.
Предсједник Вранеш је упознао владику Атанасија са намјерама Општине да изгради трг са спомен-бистом посвећен најпознатијем и најзначајнијем Пљевљаку, блаженопочившем партијарху српском Варнави Росићу и од владике затражио благослов за ово велико и значајно дјело. Том приликом предсједник је подсјетио да су намјере Општине Пљевља да се Трг са спомеником изгради у дијелу града који се све до средине 20. вијека називао Гувно, те да је на том мјесту управо било гувно манастира Св. Тројице и да су Пљевља и добила назив по пљеви коју је вјетар разносио управо са овог мјеста приликом вршидбе жита са манастирских имања.
„Ово мјесто је заправо идентитетски, културолошки и духовни центар града. На непуних 100 метара од овог мјеста рођен је најславнији Пљевљак свих времена- патријарх српски Варнава Росић. Благодарим Богу што смо коначно дочекали историјски тренутак да на праведан и достојанствен начин овјековјечимо лик, име и дјело нашег славног патријарха Варнаве“ додао је Вранеш.
Предсједник је присутне упознао и са идејним и архитектонским рјешењима, пројектом који је у завршној фази израде, као и замишљеном амбијенталном цјелином комплетног Трга.
Владика Атанасије је на радост свих присутних благословио за добру намјеру изградње трга.
„Нека Бог благослови ваше добре намјере и труд у изградњи трга. Пред Вама је велико бреме, али Ви и јесте дорасли овом великом историјском тренутку и радујмо се томе“ нагласио је владика Атанасије.
Патријарх Варнава рођен је 1880. године као Петар Росић у Пљевљима, тадшњој старој Херцеговини. За патријарха српског, четрдесетог по реду, изабран је 1930. године. Живио је и радио у изузетно тешком и несигурном времену. У историји Српске православне цркве сматра се за најзначајнијег српског патријарха послије Светог Саве. Упокојио се 23. јула 1937. године, у 57. години живота у Београду, у вријеме изгласавања Конкордата, под још неразјашњеним околностима.
У народу и даље постоји изрека „Свети Сава па Варнава” што показује колике заслуге и повјерење народа је стекао за живота.
