Без вјерника у храмовима и народних сабора
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПРОКОПИЈЕ
Српска православна црква данас прославља Светог Великомученика Прокопија. У самом пљеваљском крају, као и у читавој Црној Гори, јутрос је у храмовима, услед епидемиолошких мјера, служена Литургија без присуства вјерника. Због ситуације са корона вирусом у рударском насељу Шула и у селу Љутићи, гдје постоје цркве посвећене овом Светитељу, нијесу одржани народни сабори. Тамошњи становници су посјетили храмове, али традиционалних сабора није било.
Иначе на дан Светог Великомученика Прокопија Пљевљаци воде рачуна да не изводе никакве радове. Вјерује се да онај ко ради на данашњи празник неће добро проћи. Народ препричава многе догађаје гдје су се десиле трагедије због рада на данашњи дан. Колико се води рачуна о светковању овог празника у многим домовима данас се и хљеб ломи рукама, односно у руке се не узимају сјечива. Поред пљеваљских православних Срба, данашњи празник светкују и многи припадници исламске вјероисповјести.
Свети Великомученик Прокопије је рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке. Најприје му бијаше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идолопоклонства.
Кад одрасте Неаније, видје га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане. Но, на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу. У трећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?“ У великом страху упита Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да те познам.“ У том се показа у ваздуху пресвијетао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји“. И још му Господ рече: „овим знамењем које си видио побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом“. Тај доживљај потпуно је обрнуо и промијенио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видио и мјесто да пође против хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим. Као побједник он уђе у Јерусалим и објави мајци да је хришћанин. Изведен пред судију скиде са себе појас војводски и мач и баци пред судију, показавши тиме да је он само војник Христа Цара. После великих мучења би бачен у тамницу, гдје му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и даде му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове.“ Оптужене за ово оне бјеху бачене у исту тамницу, гдје их св. Прокопије учаше вјери Христовој а нарочито томе како ће примити вијенац мученички. Зато се у чину вјенчања брачних помиње св. Прокопије, поред боговјенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође повјерова у Христа, те свих 13 буду погубљене. Када Св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све биједне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву свету, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишена молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач и оде Господу своме у вјечну радост. Часно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увјенча се вијенцем бесмртне славе 8. јула 303 године.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
