Из прошлости Пљеваља
ПЉЕВАЉСКЕ УЛИЦЕ, СОКАЦИ , МАХАЛЕ… (1)
Текст и фотографије Војкан Т. Бојовић
Прије извјесног времена, догодио се у Пљевљима трагичан догађај у коме су живот изгубила два суграђанина… Извјештавајући о овоме, новинар је је навео да се то догодило у Муслуку, итд. Као и обчно, када се нађем викендом са пријатељима, завичајцима, постави се питање који је то дио града, за који неки нису никада ни чули…
Морам признати да сам за Муслук чуо још од дјетињства, али сам му временом прошлим губио кординате… Присећајући се, тврдио сам да је негдје од Турбета према Пенди, Каменој ћуприји… други опет да је негдје од Јалије према Милет Башти… `Фатај се мобилног, зови и ове с једне и оне с друге стране Чаршије, тек једва удјенусмо… „Хроничар Пљеваља у покушају“, био је у праву. Све то наведе ме да се присјетим имена и других дијелова родног града, од којих су се многа изгубила, заборавила, отишла негдје на брда са некадашњим Чаршијанима, Варошанима, Моћевчанима, Шеварчадима, Каменчадима, Требовчанима…
Далеке 1913. обилазећи ослобођене крајеве, путописац Јефто Дедијер забиљежио је у својој књизи „Стара Рашка“, између осталог, следеће махале у Пљевљима: српске три – Моћевац, Варош, Гувно и муслиманске Ризванија, Хамидија, Хаџи Зећирија, Хусеин пашина, Циганска и Ахмет Хаџи.
Неки су их, ето, записали, неки описали, неки опјевали махале и сокаке, као Мићун А. Шиљак (1931 – 2007), пјесник завичаја и живота. Махалу у којој је била и кућа оца му проте Андрије Д. Шиљка (1898 – 1941) и у којој је Мићун са браћом и рођен, записа у свом “ Пљеваљском собету“
Гласиначка улица. Кућа трговца Алефендије Чаушевића, дуго је одолијевала времену. Кућа попа Андрије Шиљка налазила се лијево од ње. Послије 1. децембра 1941. Италијани су пронашли у дворишној згради (мутваку) једног рањеног партизанског борца, коме је прото пружио помоћ. Кућу запалили а Андрију стријељали!
Окружена „коњима умноженим у снажне аутомобиле“ пркоси и 21. вијеку. Један од рјетких свједока времена давног и махале Џемат, кућа Хазбије Аликавазовића у Тршовој улици…
Готово сваки дио града , у моје вријеме, имао је и свој фудбалски тим: Раскрсница, Варош, Требовина, Стамбена, Џеваир, Борак… Сачувао сам моје саиграче на фотографији, гдје нас је овјековјечила комшиница фотограф, тетка Аница Милић, коју смо по мужу звали Савовица! С десна Мехо Х. Аликавазовић, Нетко Х. Јашарбашић, Милош Мићко Маравић, Давор М. Хасанагић, Мујо Х. Аликавазовић, Драган М. Голубовић и Војкан Т. Бојовић.
Највише утакмица смо играли са комшијама Требовином, али и са другим тимовима. Играло се у рахат-локум и радост побjеде. Ишли смо све до Шевара, са малом лоптом. Јер играло се прво (полувриjеме) наша лопта, друго „ваша“!
А од те дјеце нека су постали и прави фудбалери: Миодраг К. Дамјановић или Драган „Видоња“(Рудар), Џемалудин Кемица Мушовић (Сарајево, Хајдук, репрезентација СФРЈ), Јован Јоцо Д. Пелц (капитен и легенда Борца из Бање Луке). Прве фудбалске утакмице играли за Раскрсницу, Борак и Требовину… Од уличног тима до прве лиге и репрезентације…
Вријеме када спорт, игра, другарство, није имало замјену. Тешко да их је неко могао побиједити. Тим Раскрснице, одакле је велики број играча играо у Рудару: с лијева Миодраг Миде Стаменић, Јован Јоја К. Дамјановић, Ненад Нешо М. Србљановић, Слобо Р. Божовић, Вукашин Вуко М. Безаревић, Љеро Марковић, Синиша Микица С. Вукојичић, чуче Миљко Б. Ненадић, Милоје Р. Радовић и Мишо Лацмановић.
Могло би се о махалама писати и на другачији начин, и више и боље. Од писца ових редова рецимо о дивним баштама и авлијама, по којима је Џеваир-бисер (ул. Мирка Пејатовића) и добио име.
Неки пљеваљски сокаци су промијенили име, неки су промјенили изглед, одлском старих и изградњом нових кућа и зграда, а неки су као овај на слици, Рогића Сокак ( Скерлићева улица), сасвим нестали.
Мало је житеља данашњих Пљеваља који ће вам рећи гдје је Школски Сокак, Бајића Сокак, Корјенића Сокак, Серхат…
Од Вароши до Раскрснице. До „ћуприје“ на Злодолу, коју смо звали по баба Анети Вранешевић (чија је кућа била на мјесту данашње куће Марјановића) Анетина ћуприја, је Бајића сокак, а од Анетине ћуприје до Раскрснице Шећеровића сокак, јер су ту биле четири куће Лазара и Ђорђа Шећеровића. (Ово сам разјаснио са поч. Мићуном Шиљком, чија је мајка Деса од Бајића)
ПС.
У следећем тексту о осталим махалама, сокацима, улицама, њиховим првим и садашњим именима, личностима и догађајима…
Београд, јул 2020.
