И поред добрих резултата Пљевљаци понижени
Нови састав Одбора директора Електропривреде у Црној Гори узбуркала је црногорску јавност, али није довело до протеста због чега у одбору нема Пљевљака. Нови сазив Одбора директора чине Милутин Ђукановић, Тахир Ђонбаљај, Невен Гошовић, Зоран Миљанић, Владимир Катић, Јовица Милановић и Симо Јокић. За Пљевљаке није предвиђено мјесто у Одбору и вјероватно ће у новом Одбору директора Рудника угља у већини сједјети људи који не живе на простору пљеваљске општине. Све се полако враћа на ону стару праксу из времена Савеза комуниста и Демократске партије социјалиста. Пљевљаци ће се и у наредном периоду, као и током протеклих четрдесет година, гушити у прашини и у сумпору, чији се непријатан мирис последњих дана опосебно осјећа, а главну ријеч у енергетском сектору водиће нека друга лица из Никшића или Подгорице.
Посебно све личи на 2013. и 2014. годину, када је Рудник угља за успјешан рад добио похвале и награду Привредне коморе, а почетком 2014. године на сједници Одбора директора у Подгорици разријешен цјелокупан менаџмент. Вук Роћен, тадашњи извршни директор Рудника угља, умјесто добијања признања за извлачење Рудника из веома тешке кризе, разријешен је, а на његово мјесто је из Подгорице упућен Славољуб Попадић, који у наредном периоду све урадио да од Рудника Пљевљаци имају најмању корист. Почетком ове године стигла је вијест да је Термоелектрана у 2023. години, током своје 42. године рада, постигла је изузетне резултате. У прошлој години, остварена је највећа годишња производња у историји рада термоелектране. ТЕ Пљевља на мрежу је предала 1.505.443 MWh електричне енергије. Забиљежен је најдужи период рада овог постројења без застоја, с обзиром на то да је на мрежи већ више од 230 дана, односно непрекидно ради од 5. јуна 2023. године, када је поново синхронизована на мрежу након редовног годишњег ремонта.
Успјешан је био и Рудник угља, који је у прошлој години приходовао 70.124.460€. Најзначајније мјесто припада приходима од продаје угља у износу 69.564.433€, што је за 28,4% више у односу на претходну годину.
Међутим, ништа то није помогло да се у Подгорици и Никшићу смилују и да се у Одбору директора Електропривреде нађе неки Пљевљак. Можда ће у Никшићу, у управи Електропривреде, рећи да у Пљевљима нема стручних људи за такве послове. Вјероватно ће причати приче да Пљевљаци нису дорасли за такве функције али неће моћи побити чињеницу да се више од педесет одсто произведене електричне енергије у Црној Гори производи у Пљевљима.
Поставља се питање докле ће се простор пљеваљске општине и становништво на овом простору жртвовати и понижавати у Црној Гори?! Никшић има далеко више користи што је управа Електропривреде у том граду, него Пљевља која обезбијеђују, кроз рад Рудника угља и Термоелектране, енергетску стабилност у Црној Гори.
Посљедњи избор Одбора директора Електропривреде показује да би Пљевљацима било најбоље да не ради ни Рудник ни Термоелектрана. Имали би чист ваздух, а и мање посла са представницима централних власти Црне Горе. Посебно би било добро да се није десило оно припајање Пљеваља Црној Гори 1913. године.
