Општина Пљевља највећи губитник
За експлоатацију милион и по тона угља Рудник угља плаћа концесију од свега 672 хиљада евра, односно 0,44 центи по тони ископаног угља. Поменута износ се односи на стално утврђени дио концесије, док се промјењиви дио концесије плаћа на дио угља који прелази количину од 1,5 милиона тона угља.
Тако је Рудник у прошлој години платио стални дио концесионе накнаде у износу од свега 672 хиљада евра за уговорених 1,5 милиона тона угља годишње и близу 684,5 хиљада евра у оквиру промјењивог дијела концесионе накнаде за 222 хиљаде тона угља, колико је произведено у 2022. години преко уговорене годишње производње од 1,5 милиона тона угља.
За камен ископан у каменолому Јагњило, Рудник угља је платио годишњу концесиону накнаду од 12.600 евра, за уговорених 20 хиљада кубика, а производња у 2022. години му је била око 22 хиљаде метара кубних камена за шта је додатно плаћено 4.725 евра.
Овакав уговор са Рудником угља потписан је још у вријеме власти Демократске партије социјалиста и исти је најштетнији за пљеваљску локалну управу, јер од наплаћене концесије седамдесет одсто новца иде локалној управи. Владе ДПС-а су се трудиле да се што мање новца уплати локалној управи, јер је пљеваљска локална власт дуго била опозициона. Када је ДПС преузео локалну власт 2014. године, челници те власти нису ни покушавали, вјероватно нису ни смјели, да траже да се такав однос промјени.
Да ипак централне власти не би остале без новца из Рудника, Влада је прогласила угаљ акцизном робом, па по основу акцизе на угаљ и акцизе на утрошена горива, годишње наплати од Рудника угља близу пет милиона евра. Свакако према важећим законским одредбама, локална управа нема право да потражује дио новца од наплаћене акцизе.
ДПС се у протеклом периоду трудио да што више ускрати приходе пљеваљској општини, а садашња Влада, сасатављена од више партија и странака, ништа не предузима да ситуацију промјени.
