Живећи у Јерусалимском храму 12 година, Пречиста Дјева Марија све своје вријеме је проводила у читању Божанских књига, из којих се поучавала Закону Господњем. Када наврши 14 година, првосвештеници и свештеници јој саопштише да је дошло вријеме да оде из храма и да ступи у брак, како је тадашњи Закон налагао. Она се испочетка успротивила њиховој одлуци, јер од њеног рођења, родитељи је посветише Богу и она сама дала је завјет да ће до краја живота остати девојка и да не може живјети и бити жена смртном човјеку. То запрепасти и уплаши свештенике, те одлучише да је збрину у дом њеног сродника Јосифа, гдје ће моћи да настави свој дотадашњи живот, безгрешно, чувајући своје дјевство.
Слободно вријеме је проводила у молитви и читању Светог писма. Често је читала ријечи пророка Исаије: „дјевојка ће затрудњети и родити сина“ (Иса. 7,14), и тада је пламтила неисказаном љубављу према тој одабраној дјевојци, која ће родити Месију, Спаситеља свијета. Није ни слутила да је баш она, још прије свог зачећа, изабрана од Бога да буде Богомајка.
Дође вријеме да се роди Спаситељ свијета, Месија и то се догоди тако што једног дана, док је Пречиста Дјева Марија сједела у својим одајама читајући пророчанство Исаијино, дође арханђел Гаврил и саопшти јој радосну вијест. Поклони се он Богоматери са ријечима: „Радуј се Благодатна, Господ је с тобом. Радуј се, јер си благословена ти међу женама и благословен је плод утробе твоје “! Слушајући ријечи анђела Господњег, Пречиста се покори вољи Господа свог и одговори: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој“ (Лук. 1,38). И одмах, након тих ријечи у утроби њеној светој, дјејством Духа Светога, изврши се зачеће без икакве тјелесне насладе, али не и без Духовне и заче се Син Божији и Слово постаде Тијело и усели се у нас очовјењем. Пошто Анђео обави благовјест и побожно и са страхопоштовањем одаде дужно поштовање оваплоћеном Сину Божијем у утроби Дјеве Марије, он оде и узнесе се ка Господу, славећи тајну Божијег очовечења са свим небеским силама у неисказаној радости. Овим је архангел Гаврил отворио прву страницу Новог Завета да он представља радост за све људе.
Благовјести се сматрају великим и између осталог веома радосним празником. Ток дана узносе се молитве и хвале Пречистој Дјеви Марији, која и нас својом молитвом чува и усрећује баш као што је и сама била обрадована.
