На празник Благовести Пресвете Богородице, 7. априла 2024. године, у манастиру Милешеви одржан је Сабор женског монаштва Епархије милешевске.
Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију уз саслужење старешине храма Светог Великомученика Лазара у Прибоју протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, службеника Епархије милешевске протојереја-ставрофора Николе Перковића и протођакона Ивана Савића. Милешевске монахиње, предвођене игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније.
Верни народ, који се постом и молитвом припремао, приступио је и причестио се Пречистим Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа.
Честитајући Празник свима сабранима, Преосвећени Епископ Атанасије је, у пастирској беседи, између осталог, рекао: – Живимо у свету пуном догађаја, у тешком времену. Врло је лако, живећи у оваквом времену, и изгубити се, као у шуми, и заборавити и изгубити свој пут. Зато бих подсетио поново, на оно што и сами знате, да наш живот има смисао. Ми смо запућени ка Царству Небеском, Животу Вечном, од којег већ кушамо, кроз Свето Причешће, јер, Свето Причешће је Храна Небеска, храна Живота Вечнога.
– Да бисмо проходили овај животни пут, достојанствено, као људи, као хришћани, Господ нас у томе оснажује. И ево, видите, Господ нас подсећа на свој пут, како је Он овај наш живот прошао. Зато је и дошао, да прође нашим путем, да нас кроз овај живот проведе усправне, непропадљиве. Показао нам свој пример, и дан данас подиже нас и оснажује на том путу, да будемо потпуно Његови, слични Њему у начину живота, у тој непоколебљивости. Да заиста будемо Његови ученици и грађани Његовог вечног, непоколебљивог, неразрушивог, Царства Небеског.
– Тешко је ићи овим путем. Много је пљувања, понижавања. И зато, ту је Крст Христов, да се подсетимо на Њега, како је Он прошао истим овим путем, како је Он носио и поднео та страдања, непоколебиво. Непрестано веран Оцу свом Небеском, непрестано знајући за шта даје свој живот и коме га даје, због чега га полаже. Ради спасења ближњих, браће своје, свих нас.
– Бог нам је дао не само Крст свој, као образац, да се подсећамо како се и на који начин се носи крст, него нам је дао и примере људи који су успешно крст носили. Данас празнујемо Преподобног Јустина Ћелијског који је успешно свој крст носио, много пострадао од безбожника. Много пострадао и плачући због страдања рода његовог, српског, православног и целога Православља. Јер је сва страдања проживљавао као своја лична. Њега имамо за учитеља, њега за пример како се живи, на који начин се живи овај живот.
Владика се на крају захвалио свим монахињама Епархије милешевске, које су дошле да потврде своју љубав међусобну, сестринску, указавши притом на важну истину: – Они који се причешћују Телом и Крвљу Господа Христа заједно постају сутелесници Господа Христа. А то значи да постајемо потпуно усклађени као браћа и сестре у вери, у доброти, у свим јеванђелским врлинама, без зависти, без мржње, само у слози и љубави.
Након Божанске Литургије, у манастирској трпезарији је приређена заједничка трпеза љубави, за којом се повео богоугодни разговор Епископа са монахињама.
