Страсна седмица, последња, седма недеља Часног поста, која претходи Васкрсу, почиње данас. Ову недељу од Великог понедељка до Велике суботе православни вјерници проводе у строгом посту, молитви и покајању. У црквама се на богослужењима подсјећа на последње земаљске дана Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол.
На Велики понедељак Црква подсјећа на старозаветног Јосифа кога су браћа продала за 20 сребреника, али се он спасао и касније владао Египтом. Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21, 17-22; Мк 11, 19-26).
На Велики уторак служба је посвећена јеванђелском казивању ο десет девојака која учи Хришћане да буду увјек спремни, попут пет мудрих девојака да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и добрим дјелима, јер за спасење није довољна само девственост већ и дјела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге двије: ο талантима и ο Страшном суду.
На Велику сриједу се спомиње издајство Јуде Искариотског. Тог дана, у спомен жене која је излила миро на ноге Христове, у црквама се врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја. Током свете тајне јелеосвећења вјерници се помазују освећеним уљем као леком за тјелесно и душевно здравље.
На Велики четвртак у богослужењу је сјећање на омивање ногу Aпостола од стране Спаситеља, Тајне вечере, односно установљења свете тајне Евхаристије и натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника. Оплакујући почетак Господњих страдања, Црква се у исто вријеме мистично радује поводом установљења свете Евхаристије – тајне Христовог Тела и Крви, тајне светог Причешћа. Од изречених речи: „Ово чините у мој спомен…“ (Лк 22, 19; 1 Кор 11, 24), па до данас, света Евхаристија служи се на свим Православним престолима докле Господ поново не дође.
На Велики петак нема Литургије. То је најжалоснији дан за Хришћане јер је Исус Христос био осуђен и распет на крсту. У вријеме смрти Сина Божјег земља се потресла, а сунце помрачило. Завјеса у јерусалимском храму се поцјепала на два дјела. Чак су и непријатељи у страху изрекли: „Заиста, ово бјеше Син божји”. Уместо звона која су умукла још прошле вечери, у црквама се, све до недеље, чује звук клепала. Увече се износи плаштаница (украшено платно где се изображава скидање, полагање у гроб Исуса Христа) и служи опјело.
На Велику суботу, последњег дана Великог поста, јутрење је заправо опјело Христово које се негде служи и претходне ноћи. Христос, како учи Православна Црква, лежи у гробу, док је душом у аду. У раним поподневним сатима, у оквиру вечерње, служи се света Литургија светог Василија Великог. По подне на Велику суботу у јерусалимском храму Светог гроба Господњег вјековима се већ дешава чудо – појава „благодатног огња”. У храму, у коме су погашене све свјеће и кандила, на чудесан начин долази до паљења огња, који јерусалимски Патријарх прима и потом га преноси на народ.
