Поштована министарко Горчевић,
Поштовани представниче Европске уније у Црног Гори, даме и господо, уважени гости
добро дошли у Пљевља, европски град.
Поздрављам Вас у име Oпштине Пљевља и своје лично име и желим вам угодан данашњи боравак у нашем граду. Данас обиљежавамо Дан Европе и имамо обавезу да се присјетимо наше европске традиције, наших историјских успона и падова.
Када кажемо ријеч Европа одмах помислимо на слободу, поштовање основних људских права али се замислимо и каква је била наша прошлост и каква ће бити наша будућност.
У средњовјековној Немањићкој држави, којој су припадали и данашњи простори пљеваљске општине слободно можемо рећи да смо у том периоду били европска држава. Нисмо тада били европска земља само због процвата умјестости, културе и тадашње производње 40% цјелокупног сребра у Европи већ због тога што су тадашњи закони који су владали на овим просторима свима гарантовали једнакост и потпуну слободу.
Нажалост, ту слободу су прекинула турска освајања на Балкану и ови простори су истргнути из Европе. Ропство и неравноправност су основна обиљежја Османског царства.
Наш народ се пуна четири и по вијека грчевито борио да се ослободи ропства и да опет постане дио породице европских народа. Ослобођење после вишевјековне борбе против азијатске таме, робовања и заосталости је коначно стигло тек почетком XX вијека, тачније 27. 10. 1912. године и коначно смо се тада почели враћати породици европских народа, европској култури, умјетности, друштвеним вриједностима европског правног и привредног система.
За тај прериод почетка XX вијека Милка Бајић-Подерегин, прва жена романописац из Пљеваља у свом капиталном дјелу „Свитање“ каже:
„У Пљевљима се почео осјећати европски дух. Пљевља постају варош са свим обрисима европског града.”
Напоменућу само да се у Пљевљима 1889. године оснива Српско певачко друштво „Братство”, 1903. године културно-просвјетно муслиманско друштво „Гајрет”, 1901. године отвара Прва српска гимназија на челу са Танасијим Пејатовићем- Цвијићевим учеником. Из Прага са студија вајарства у Пљевља долази први академски вајар са територије данашње Црне Горе, Ристо Пејатовић. Управо у том периоду Пљевља су изњедрила велики број ванвременских интелектуалаца и људи: Патријарха Српског Варнаву Росића, Врховног Муфтију Исламске заједнице Краљевине Србије Мехмеда Зекеријарха Ћинару, браћу Танасија и Риста Пејатовиће, Академика Уроша Ружичића-оснивача универзитетске Дјечије клинике у Тиршовој, Књижевнике Стевана Самарџић, Лазара Комарчића и многе друге…
Период који је затим уследио је друштвено-политички мање или више турбулентан, и тако све до данашњег дана. Сваки вид диктатуре, једноумља, безакоња нас одвраћа од Европе.
Шта ми хоћемо данас?
Хоћемо слободу, једнакост, правду, једнака права према свима. То је јасан циљ који је себи поставила садашња локална управа: једнака права за све. Не сматрамо да су европске вриједности само европски фондови и европски новац. Хоћемо духовни, културни и економски препород јер једно без другог не иде. Вјерујемо да су то вриједности које баштини Европска унија и да ћемо се врло брзо наћи у пуном смислу у породици европских народа.
Хвала Вам још једном и уживајте у Пљевљма.
