Добре односе са православним Србима платио животом
Ове године ће се обиљежити 100 година од обнове цркве Успења Пресвете Богородице у Буковичком селу Стречање (Сречање), а то је повод да се сјетимо и бројних приложника, међу којима је био и Латиф Кожо. Овај необични Буковичанин је живио у засеоку Бабићи и био је један од оних становника овог краја који је желио да буде дародавац новог звона 1924. године а у више наврата, према истраживачком раду чајничког ђакона Угљеше Скока, био је донатар за цркву у Стречању. Притом према неким тврдњама и свједочењима Латифа Кожа, са његовом породицом, усташе и окупаторске власти током Другог свјетског рата су спровеле у Јасеновац гдје је страдао.
Према Скоку, који је и аутор рукописа Црква Успења Пресвете Богородице у селу Стречање, Латиф Кожо је за ново црквено звоно понудио 2200 динара. Звоно је било тешко 50 килограма и купљено је током обнове цркве. Међутим, поред Кожа за куповину звона јавили су се Шћепан и Јаков Пјевић из чајничког села Шапићи. Пјевићи су понудили 3000 динара па је њихова понуда прихваћена.
Наравно Латиф није одустао од давања прилога за обнову цркве, што Скоко поткрепљује издатим потврдама које свједоче о новчаним износима. Поред Латифа Кожа у давању прилога, када су у питању Буковички муслимани, посебно се истицао и Дервиш Путеш из села Дужице.
Латиф Кожо је највјероватније наставио и током Другог свјетског рата да помаже и штити православне Србе, па су га усташе са шест чланова породице спровеле у у Јасеновац. Кожо је са својом породицом у том злогласном логору страдао.
Занимљиво је да његовог имена, ни имена чланова његове породице, нема у послератном попису жртава. Очигледно је да Латиф није био припадник комунистичког покрета нити је подржавао комунисте, већ је био на страни Југословенске војске у Отаџбини. То је и разлог због чега су имена његове породице изостављена.
Кожи су у Буковици важили за изузетно богату породицу. До деведесетих година прошлог вијека у селу Ковачевићи живјела је само једна породица. Породицу Латифа Кожа из оближњег села Бабића нико није помињао. Кожи су у Ковачевићима посједовали велико имање и имали су изузетно добре односе са православним Србима. Током 1992. године су напустили Буковицу. Када је дошло до подјеле у редовима Демократске партије социјалиста 1997. године и када су многи Буковичани похитали из Босне и Херцеговине да гласају за ДПС Мила Ђукановића, дошли су и Кожи. Међутим, када су видјели ко су активисти Ђукановићевог ДПС-а а ко њихови противници, више се нису појављивали на гласању. Буковичани су тврдили да су им Кожи рекли да су управо због активиста ДПС-а напустили Буковицу.
