Плаћање дуга Рудника угља према пљеваљској локалној управи опет је подигло прашину, јер и садашње пословодство с муком плаћа обавезе према Општини Пљевља.
Свакако пословодству Рудника угља не пада тешко када даје новац у државну касу. Проблем је када се обавезе плаћају према општинској управи, јер се деценијама интерес града Пљеваља потчињава интересима енергетских компанија. Новац одлази у највећој тишини према Подгорици, а Пљевљацима остаје прашина из копова и прича како они држе енергетску стабилност Црне Горе. Да је то тако, могло се видјети и прије два дана када је Рудник угља платио износ од 2,37 милиона евра, који је требао да се плати прије готово двадесет година.
Уз велику љутњу из Рудника је стигла вијест да је цјелокупан дуг уплаћен, да је неко дао неко обећање, па да га није испоштовао. Донијета је одлука другачија од обећања, али нико не саопштава о каквој се одлуци ради. И види чуда, угрожени Рудник угља, и поред свих покушаја да се избјегне плаћање дуга, платио је цјелокупан износ који је утврђен одлуком Апелационог суда.
Може се слободно рећи да се у Руднику угља однос према Општини Пљевља не мијења и да важи она народна изрека: „Вук длаку мијења али не и ћуд.“
-Иако је пословодство РУП-а преговарало са локалном управом о моделу измирења поменуте обавезе, а претходне седмице челници Општине и јавно саопштили да ће компанији омогућити да дуг отплати на рате како се не би угрозило пословање, јучерашња одлука дошла је без претходне најаве или било каквог обавјештења пословодства РУП-а.
Изненађени оваквом одлуком руководства Општине Пљевља, морамо саопштити јавности да ће иста значајно утицати на даље пословање компаније, а нарочито имајући у виду да је ова мјера локалне управе дошла у тренутку када је ТЕ „Пљевља” завршила двомјесечни редовни ремонт. Такође, РУП ће од почетка 2025. године имати додатно отежано пословање због осмомјесечног ремонта Термоелектране којој испоручује највеће количине угља за производњу струје и чија продаја представља основни приход Друштва, поручили су из Рудника угља не објашњавајући какву су одлуку донијели представници пљеваљске општине, због које су они морали платити цјелокупан дуг.
Међутим, док из Рудника угља не крију љутњу, из општинске управе тврде да они нису ништа предузели да би убрзали наплату дуга од поменуте компаније.
-Општина Пљевља није блокирала рачун Руднику угља већ су одговорни из ове компаније самоиницијативно уплатили цио износ дуга. У току јучерашњег дана из АД Рудник угља на адресу Општине стигао је e-mail са молбом да се што хитније пошаље број жиро рачуна како би уплатили дуг на име пресуде Апелационог суда. Надлeжни из Општине су имали вољу да се цјелокупан дуг измири у 18 једнаких мјесечних рата али искључиво у законским оквирима, саопштено је из Општине Пљевља.
Да би се боље ситуација разумјела, Рудник угља се далеке 2006. године обавезао да Општини Пљевља надокнади, кроз реализацију пројеката, вриједност од два милиона евра, јер је у тим годинама започео експлоатацију угља у градској зони. Пљевљаци памте како је нестало урбанизовано насеље Догање и како су се копови проширили на подручје Старе цементаре и све до Југопетролове безниске пумпе. Наравно Рудник угља је избјегао да да поменути новац. У периоду 2006. до 2011. године, када извршну власт у Пљевљима чине кадрови ДПС-а предвођени Филипом Вуковићем, покушава се да Општина Пљевља опрости дуг Руднику угља. Како су последњу ријеч у том послу требали да дају одборници Скупштине општине Пљевља, гдје ДПС није имао већину, дуг није опроштен. Током 2012. године, општинска власт на челу са предсједником Милојем Пуповићем покреће судски спор и након 12 година Апелациони суд доноси пресуду гдје се Рудник обавезује да плати поменути износ.
У ОПШТИНИ НЕ ЗНАЈУ ЗА НОВА ЗАПОШЉАВАЊА У РУДНИКУ
-Искрено се надамо да се иза овог медијског вапаја не крије намјера да се наплата овог дуга по пресуди Апелационог суда искористи за отпуштање запослених у АД Руднику угља, поручили су у саопштењу из пљеваљске локалне управе, показавши на тај начин да нису упознати са новим запошљавањима у Руднику угља и да се не могу очекивати нова отпуштања радника.
Према нашим сазнањима, последњих дана у Рудник угља стижу нови радници, а дијеле се и решења за рад на неодређено вријеме. Свакако за запослење у Рудник, као и увијек, потребна је политичка, родбинска или пријатељска веза.
Прича о великом броју запослених радника је без основа и посебно се истиче како би се Пљевљаци натјерали да понизно спусте главу. Да је којим случајем Рудник угља у Подгорици и да остварује финасијски обрт у данашњем износу, никада не би имао мање од хиљаду и по радника. Притом нико не би помињао презапосленост.
