Након пропасти Фашистичке Италије служили Хитлеру
Иако се раније говорило да у редовима СС јединица није било више од 300 Пљевљака, најновија истраживања говоре да се у овим Хитлеровим јединицама налазио 391 становник града на Брезници. Према званичној документацији, односно картонима које су издавале њемачке окупационе власти, међу оним Пљевљацима који су служили Хитлеровој Њемачкој нема православних Срба. У њемачке јединице су ступали припадници исламске вјероисповјести. Занимљиво је да се није радило о присилној мобилизацији, већ да су припадници бошњачко-муслиманског становништва у СС јединице ступали добровољно.
Читајући картоне припадника СС јединица јасно се може видјети и да су бројне улице из предратног и ратног периода сачувале имена. Тако се наводи да су поједини војници из Гласиначке, Вардарске, па чак и Обилићеве улице. Притом и тадашња бошњачо-муслиманска презимена доминирају и данас у Пљевљима. Према њемачким картонима, 13 Пљевљака из породице Бајровић било је у СС јединицама. У Хитлеровим формацијама било је и 11 Селмановића и седам Струјића. Из осталих породица није било више од 5 припадника СС војника. Поред градског подручја, припадници СС јединица се могу срести у селима Горњи Градац, Потпеће, Буковица, Оревине, Војтина, Дурутовићи или нека друга села у којима су живљели или живе припадници исламске вјероисповјести.
Захваљујући сачуваној архивској грађи, може се видјети да је њемачки окупатор третирао у то вријеме припаднике исламске вјероисповјести као припаднике српске националности. Тако се картони тим војницима издају на њемачком и српском језику, уз употребу ћириличног писма. Наводи се и да се исплата новчаних накнада врши са српским динаром, односно Недићевим новцем, а простор пљеваљског среза се третира као територија Србије.
У званичним послератним документима и извјештајима се може видјети и да је већина Пљевљака ступило у њемачке јединице током зиме 1944. године, односно почетком марта. Неки од њих су ступили у њемачке војне формације и током 1943. године, након капитулације Италије. Према истој документацији се види и да је непознато мјесто боравка тих људи 1946. године, што наводи на сумњу да је велики број страдао у завршници рата, да су се скривали или да су са њемачким јединицама напустили територију тадашње Југославије.
Исламско становништво, на подручју Пљеваља, у већини случајева, све до краја 1944. године, подржавало окупатора. Муслимани су посебно до 1943. године били у формацијама које је основао италијански окупатор. Равногорске формације готово да нијесу подржавали, док је мали број био код комуниста. Да је то тако потврђује чињеница да од 137 припадника комунистичког покрета, који су на крају рата добили право на „Партизанску споменицу“, јер су од 1941. па до 1945. године припадали овом покрету, свега пет лица је из редова исламског становништва. Међу онима који су добили поменуту споменицу налазили су се Ахмо Бајровић, Реџо Сарић, Исмаил Селмановић, Шемсо Табаковић и Мухамед Хаџиосмановић.
Слична ситуација је и када је у питању број погинулих припадника исламске вјероисповјести у комунистичком покрету. Тако је током Другог свјетског рата погинуло 567 бораца комунистичког покрета. Од тог броја 80 су припадници исламске вјероисповјести или 14 одсто. Њих 42, или 52 одсто је у комунистичке редове ступило 23. септембра 1943. године, након капитулације Италије. Поред овог податка не треба заборавити ни чињеницу да је 22 погинула борца комунистичког покрета из редова исламског становништва у овај покрет ступило 1944. године. Свега 16 погинулих је у борбу против окупатора ступило 1941. и 1942. године. Ови подаци не би били толико упадљиви да у то вријеме исламско становништво није чинило 30 одсто од укупног броја становника пљеваљског краја, односно да од тридесет хиљада становника око десет хиљада су били припадници исламске вјероисповјести.
