Српска православна црква и њени вјерници данас обељежавају Госпојинске покладе. Оне представљају дан праштања и последњи дан када се мрси уочи Великог госпојинског поста који ће трајати наредне двије недјеље.
Православним вјерницима 14. августа започињу Госпојински или Богородичин пост, који ће трајати четрнаест дана, све до празника Успења Пресвете Богородице. Пост је установљен у част Пресвете Богородице.
Госпојински или Богородичин пост траје од 14. до 28. августа, а по строгости долази одмах послије Васкршњег поста.
Овај пост одликује се својом строгоћом. Пости се на води, осим суботом и недјељом, када се дозвољава употреба уља и вина у прехрани, као и на празник Преображења Господњег, када је у исхрани дозвољена употреба рибе.
Црква Христова је установила овај пост по примјеру Пресвете Богородице, која је вријеме прије упокојења проводила у сталном посту и молитви. Први пут се спомиње у списима Теодора Студита, 826. године.
Свети Јован Златоусти пита: „Кажеш да постиш. Увјери ме у то својим дјелима. А која су то дјела? Ако видиш сиромаха, удијели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се с њим. Видиш ли на улици неко лијепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тијела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима гријеха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лијепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо?! Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних ријечи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“
Госпојински пост православни вјерници окончавају Светим Причешћем на празник Богородичиног Успења.
