Данас Српска православна црква слави празник Успења пресвете Богородице. Ово је један од највећих хришћанских празника, односно један од пет Богородичиних празника обележених црвеним словом у црквеном календару. Последњи је велики празник црквене године, која почиње 1. септембра. Успомена је на смрт Богородице и дан када се она вазнела на небеса и предала свој дух у руке Спаситеља.
Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао Светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској гори, молећи Бога да је што пре узме себи.
И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и објави да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански врт, у гробницу родитеља њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.
Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству. Слика се на западним зидовима православних цркава. У српском манастиру Сопоћани осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. У сцени која приказује овај празник, често се слика и јеврејски свештеник Атоније, противник хришћанства који је намеравао да преврне мртво тело Богородице на одру, па му је архангел Михаило невидљивим мачем одсекао руке, које су остале да висе на одру. Атоније се за овај грех покајао, добио је исцељење од Исуса Христа и примио хришћанство, због чега је убијен.
