Православна васељена
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТАЛЕЈМОН
Српска православна црква данас слави Светог Великомученика Пантелејмона. У пљеваљском крају овај светитељ се строго светкује без рада у пољу или без извођења било каквих тежих послова. Мањи број породица слави Светог Пантелејмона као крсну славу, али се овај светитељ поштује као велики угодник Божији.
Овај славни међу мученицима страдалац Христов родио се у граду Никомидији од високородног и богатог оца Евсторгија и од матере Евуле. По вјери отац му бјеше многобожац, ватрено одан идолопоклонству, а мати хришћанка, научена светој вјери од прародитеља, и она усрдно служаше Христу. И тако, сједињени телесно, они бјеху раздвојени духовно: он приношаше жртве лажним боговима, а она приношаше жртву хвале истинитоме Богу. Родивши дијете о коме је ријеч, они му дадоше име Пантолеон, што значи: по свему лав, јер се претпостављало да ће храброшћу бити сличан лаву. Но доцније њему би промијењено име у Пантелејмон, то јест свемилостив, пошто према свима бјеше милостив: бесплатно лијечаше болеснике и чињаше милостињу сиротињи, обилно раздајући очево богатство невољнима.
Пошто га многобошци оптужише цару Максимилијану да је хришћанин, а он одби да принесе лажним боговима жртву, опаки цар нареди да се над њим изврше многа мучења. Међутим, пошто је свим тим мучењима Светитељ одолијевао уз помоћ молитве Христу, цар на крају наложи да се Свети Пантелејмон посијече мачем. Војници онда узеше мученика и поведоше изван града на посјечење. Идући на смрт, свети појаше псалам Давидов: „Много пута војеваше са мном, али ме не савладаше. На леђима мојим ораше грешници“, и остало из тога псалма (Пс. 128, 2-3). Када војници изведоше мученика ван града, нешто више од једног потркалишта, тада дођоше на мјесто гдје Господу бјеше угодно да слуга Његов сконча. Ту они привезаше светог мученика за маслину. Џелат приђе и удари мачем светитеља по врату, али се мач сави као восак и тело светитељево не задоби рану, јер светитељ још не бјеше завршио своју молитву. Запањени, војници повикаше: „Велик је Бог хришћански!“ Па, припавши к ногама светитељу, рекоше: Молимо те слуго Божји, помоли се за нас, да се отпусте гријеси наши које учинисмо према теби по царевом наређењу.
Када се светитељ мољаше, чу се глас с неба, упућен њему, који потврђиваше промјену имена његова; јер га Господ уместо Пантолеоном назва Пантелејмоном, јавно му дајући благодат да самилосно прима све који му прибегавају у свакојаким невољама и мукама; и позиваше га Господ на небо. Испуњен радошћу, светитељ нареди војницима да га посијеку, а они не хтјеше, јер се бојаху и дрхтаху. Тада им светитељ рече: Ако не извршите што вам је наложено, нећете добити милости од Христа мога.
Онда војници приступише и прво целиваше сви тијело његово; затим наредише једноме и он одсијече главу мученику, и место крви потече млијеко. А та маслина тог тренутка се окити родом својим од дна до врха. Видјевши то, многи од присутног народа повјероваше у Христа.
О овим чудесима која се ту збише би извијештен цар; и он нареди да се та маслина одмах посијече и исјецка, па заједно са тијелом мучениковим сажеже. Међутим, када се огањ угаси, вјерници узеше тијело светитељево из пепела, неповријеђено огњем, и чесно га сахранише на оближњем имању учењака Адамантија.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
