Рођен Славко Шепић
ПЉЕВЉА НА ДАНАШЊИ ДАН
Пише: ВОЈКАН Т. Бојовић
На данашњи дан, 10. августа 1948. године рођен је у Пљевљима Славко М. Шепић, професионални новинар, предсједник РК СОЦГ, директор Радија Црне Горе, в.д генералног директора РТВ ЦГ.
Основну школу завршио је на Косаници а гимназију у Пљевљима, и у свим разредима са оцјеном одличан. На Филозофском факултету у Сарајеву стекао диплому професора руског језика и књижевности, а као „Б“ предмет завршио Латински језик. И овдје је Славко имао одличне оцјене и добио награду Фонда „Хасан Бркић“. Као гимназијалац, поред књиге, имао је велику љубав према спорту, играјући мали фудбал на Гимназијадама и за ђачки тим „Есперанцу“ на градским турнирима и утакмицама. У Сарајеву, за врјеме студија, игра три сезоне успјешно велики фудбал за ФК Седреник (тим истоименог грађев. предузећа) у регионалној лиги.
Године 1970. изабран је за предсједника Општинске конференције Савеза омладине Пљеваља, а 1971. за предјседника Републичке конференције Савеза омладине Црне Горе и на тој дужности остаје до 1974, после чега одлази на одслужење војног рока у Билећи у Школу резервних официра, гдје је опет међу пет најбољих питомаца у 49. класи.
Од 1. јануара 1979. је на пословима у Радио Титограду где је прошао све фазе новинарског рада, од почетника сарадника до главног и одговорног уредника Радија Црне Горе у периоду 1994 – 1998. На такмичењу југословенских радио станица у Охриду 1986. добио је прву награду за унутрашње-политички коментар.
Од 1998 ради у Кабинету генералног директора РТЦГ као помоћник и савјетник, а радну каријеру завршава као вршилац дужности генералног директора и 30. децембра 2011. године одлази са пуним радним стажом у пензију.
Наш заједнички пријатељ – њ.в ЛОПТА.
Са супругом Бранком Белом у својој кући у Сутомору живи, ради, пише, чита оно непрочитано и прочитано а тако драго и увијек актуално, од Његоша, Иве Андрића, Меше Селимовића, Лалића, Толстоја и Достојевског, Јесењина и Пушкина до Вита Николића и Леса Ивановића…
Наша гимназијска „Есперанца“: Мунир, Војкан, Славко,Ранко, Рајко, Томица и Радован Лацо.
Славко је имао и ту срећу да у својој драгој гимназији буде и једне школске године омиљени професор.
Уз честитке и жељу за добро здравље, желим драгом Славку много радосних тренутака уз захвалност на много тога што сам за ових пола вијека нашег дружења научио, поправио и повећао знање и оцјене из књижевности а и из латинског.
Београд, 9. август 2020.
