Поводом обележавања имендана, празника Светог Атанасија Великог, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је у петак 31. јануара 2025. године Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су изасланик Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, игуман манастира Црна Река архимандрит Андреј, архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић, настојатељ манастира Давидовица архимандрит Нектарије, настојатељ манастира Свете Тројице код Пљеваља игуман Зосима, сабрат манастира Свете Тројице код Пљеваља јеромонах Матеј, протојереј-ставрофор Никола Перковић, сабрат манастира Црна Река, Епархија рашко-призренска, јерођакон Јоаникије и протођакон Иван Савић.
После прочитаног одељка из Јеванђеља, по благослову Митрополита Атанасија, празничну беседу произнео је архимандрит Андреј, који је сабране подсетио на житије Светог Атанасија Великог, честитајући имендан предстојатељу Епархије милешевске.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач који су за свог епископа припремиле милешевске монахиње са игуманијом Аквилином.
Након отпуста Високопреосвећени је, у пастирској беседи, поред осталог рекао: – Бог нам даје овакве дане са посебном намером, да овакве дане искористимо за свој духовни напредак, своје обнављање. Да искористимо овакав дан, пре свега, за добро сећање, за сећање од којег ћемо имати користи.
– Данашњи дан је посвећен оној Светлости Христовој. Христос је Светлост свету и Он нам светли на разне начине, а нарочито преко својих верних следбеника, за које је Он и посведочио да су они светлост свету.
– Пошто је данас овде у храму највише нас, монашког имена, онда морамо рећи у чему је суштина монаштва. Суштина монаштва јесте у хришћанском подвижништву, молитви, у потпуној преданости Христу. А сами монаси ће рећи: у хришћанском покајању. Монаси су они који су најдоследније прихватили проповед Светог Јована Крститеља на Јордану, који је позивао на покајање, на исповедање властитих грехова, на очишћење од свих грехова, на умивање душе.
– Та решеност да се потпуно предаје Христу прати монаха цео његов живот. Монах жели да се потпуно преда Христу и да се потпуно ослободи од сваке контаминације, греха. Јер осећа бескрајну љубав према Христу, и према онима за које Христос пострада, то јест, према ближњима, беседио је Архиепископ Атанасије.
У манастирској трпезарији милешевске монахиње су приредиле трпезу љубави за све сабране на Божанској Литургији.
