Поздрављајући присутне на Народном сабору поводом обиљежавања 150 година од Бобовске буне, предсједник Општине Пљевља, Дарио Вранеш, истакао је да представници српских политичких организација данас треба да се воде мудрошћу и искуством некадашњих бобовских првака, који су народ повели у ослобођење од турске окупације.
Он је нагласио да су, према званичним подацима, Бобовци знали кога и гдје шаљу, те да су због општег интереса умјели да оставе по страни све подјеле и да се сложно боре за слободу.
– Књижевник и новинар Григорије Божовић забиљежио је да су Бобовци знали кога и када треба послати. Ђурицу Божовића слали су када је требало изиграти Турке и Швабе, Филипа Јеловца када је требало паши у Пљевљима припријетити буном, а Гарана Пуповића када је народ требало подићи на оружје.
Мудрост Бобоваца огледала се и у томе што нису повјеровали у обећања Младотурске револуције. Игуман пљеваљски Серафим Џарић забиљежио је да су многи Срби повјеровали у лажне турске реформе, али да је бобовски барјактар Филип Јеловац тада јасно и гласно упитао:
– Дедер, ефендијо, реци ти нама – хоће ли Срби добити слободу?
– И ми данас слушамо приче о разним реформама. Али, као што Бобовци нису вјеровали у празна обећања, и ми морамо поставити исто питање: Хоће ли Срби и када ће Срби добити слободу? – казао је Вранеш, истичући да су крајем 19. и почетком 20. вијека у Бобову живјела бројна братства: Бајловићи, Божовићи, Бошковићи, Војновићи, Вуковићи, Голубовићи, Дамјановићи, Драгутиновићи, Зујићи, Ивановићи, Јаковљевићи, Јеловци, Јовићи, Лакетићи, Луковићи, Мијатовићи, Пуповићи, Пушоње, Раилићи, Рончевићи, Сандићи, Свркоте, Старчевићи, Соковићи, Тањевићи, Тешовићи, Ћирковићи, Џувери и други.
– Морамо знати кога, када и гдје шаљемо. Морамо пажљиво бирати наше прваке. Обавеза нам је да их бирамо како нам свето Јеванђеље налаже – да их препознајемо по њиховим дјелима и заслугама, а не по испразним причама. Оне најбоље међу нама, као што су чинили некада Бобовци, морамо слати тамо гдје ће бити од највеће користи. Тактику коју су имали они, морамо примјењивати и ми.
– Зато, сјећајући се борбе за слободу тих људских дивова, морамо учити од њих – како и данас да превазиђемо бројне проблеме и створимо услове да Срби у данашњој Црној Гори буду слободни и равноправни са свим другим националним и вјерским заједницама – поручио је Вранеш.
Академик Славенко Терзић у свом обраћању подсјетио је присутне на дешавања током Бобовске буне, наводећи детаље сукоба устаника са турском војском, како у самом Бобову, тако и у околним подручјима.
Народни сабор у Бобову почео је служењем парастоса пострадалим учесницима Бобовске буне, Вучедолске битке, као и учесницима Балканских ратова и Првог свјетског рата. Након одслуженог парастоса, Његово високопреосвештенство митрополит милешевски Атанасије постхумно је одликовао Архијерејском граматом Фемију Јеловац, а грамата је уручена и Десимиру Сандићу.
Фемија Јеловац одликована је овим високим признањем за показану љубав и доброчинство према Српској православној цркви, а нарочито за исказану храброст и поднесену жртву у чувању Вучедолског барјака током владавине Комунистичке партије Југославије. Сандић је одликован за уложени труд у очувању сјећања на храбре Бобовце који су се борили за ослобођење у периоду од 1875. до 1918. године.
Сабор у Бобову окончан је богатим културно-умјетничким програмом и народним весељем.
ПОСЕБНА ЗАХВАЛНОСТ МИТРОПОЛИТУ АТАНАСИЈУ
Упућујући здравицу присутнима, предсједник Организационог одбора за обиљежавање 150 година од Бобовске буне, Вукојица Сандић, посебну захвалност упутио је митрополиту Атанасију. Он је истакао да је митрополит Атанасије први владика који је посјетио Бобово, показавши тиме велико поштовање према Бобовцима, који су у минулим временима водили храбру борбу за ослобођење од туђинске власти.
