Може ли се пљеваљски одбор Демократске партије социјалиста надати изборним резултатима из 2022. године у наредном периоду? То је питање које се намеће након бројних неуспјеха ове партије широм Црне Горе, али и након упорног неодустајања од антисрпске политике.
Посебно је за пљеваљски ДПС погубно инсистирање на антисрпском наративу, имајући у виду да на подручју Пљеваља живи чак 66 одсто становништва које се изјашњава као српско. Политички екстремизам који се нерijetко намеће у јавном простору додатно гура ову партију у нови понор. Може се рећи да ДПС у Пљевљима данас опстаје више захваљујући слабостима странака које чине локалну већину, него било каквом квалитету политике коју води.
Пљеваљски ДПС је свој најбољи резултат остварио на локалним изборима 2018. године. Тада је, користећи опште расуло у редовима тадашње опозиције, ова партија заједно са Социјалдемократама и Бошњачком странком освојила чак 20 одборничких мандата.
Након подјеле у ДПС-у 1997. године, локални одбор је на изборима 1998. године започео са седам одборничких мандата, освоjenih у коалицији са СДП-ом и Народном странком. Тада су за ДПС већином гласали Бошњаци и Муслимани, док број православних гласача, упркос коалицији са Народном странком, није премашивао хиљаду.
Са друге стране, СНП је на тим изборима освојио 26 мандата, Странка српских радикала један, као и Српска народна странка.
Политички притисци, куповина гласова, злоупотребе државних ресурса и разна подметања довела су до тога да ДПС на изборима 2010. године, упркос огромном ангажовању тадашњег предсједника општине Филипа Вуковића, и уз довођење бирача ван граница Црне Горе, доживи пораз. Опозициона коалиција предвођена Милојем Пуповићем тријумфовала је, а ДПС је са партнерима освојио 17 одборника.
Ипак, 2014. године ДПС користи унутрашњи сукоб у Новој српској демократији између Новице Станића и Милана Лекића, и са коалиционим партнерима долази до неопходних 18 мандата за преузимање власти.
Раскол у опозиционим редовима ДПС користи и 2018. године и осваја укупно 20 мандата. Демократе на челу са Милојицом Тешовићем освајају 7, коалиција Нове српске демократије и СНП-а предвођена Миланом Лекићем 4, док коалиција ДНП-а и Покрета за Пљевља са Владиславом Бојовићем такође осваја 4 мандата.
У том периоду у ДПС-у се вјеровало да је њихова власт у Пљевљима трајно утемељена. Међутим, након парламентарних избора 2020. године и пада ДПС-а на државном нивоу, ситуација се нагло мијења.
На локалним изборима 2022. године, коалиција ДПС–БС осваја свега 9 одборничких мандата. Бирачка структура показала је да главнина те подршке долази од Муслимана и Бошњака.
У том тренутку, ДПС је још увијек рачунао на повратак, јер је Мило Ђукановић био предсједник државе, а политичка сцена нестабилна. Међутим, након Ђукановићевог пораза на предсједничким изборима и катастрофалног резултата на локалним изборима у Никшићу, постало је јасно да партија више не може да рачуна на обнову политичке моћи, поготово без контроле државних ресурса.
У Пљевљима је ситуација посебно специфична. ДПС и даље инсистира на антисрпској политици која га води у даље политичко пропадање. Православно становништво све масовније напушта подршку овој партији, док се и међу Муслиманима и Бошњацима повећава број оних који не желе да нарушавају односе са српским комшијама.
Додатни ударац представља и одвајање групе блиске Душки Марковићу, као и напуштање одборничког клуба од стране Саше Јечменице, који данас дјелује као самостални одборник.
Антисрпска политика ДПС-а у Пљевљима се ни у прошлости није исплатила, а данас, након губитка власти и престанка злоупотреба полиције, безбједносних структура и паралелних центара моћи, она може имати само један исход – политички понор и нестајање.
