У каквом су стању општинске финансије у Пљевљима
СЛИЈЕДИ ЛИ ОПШТИНИ ПЉЕВЉА БАНКРОТ?
Од укупног дуга од 3,38 милиона евра општина Пљевља уплатила је Електропривреди Црне Горе двије рате у укупном износу од 676.000 евра, саопштио је предсједник општине Пљевља Игор Голубовић, а преносе Вијести.
Ријеч је о отплати вишемилионског дуга Електропривреди, који је резултат незаконите одлуке Скупштине општине Пљевља прије нешто више од 12 година, којом је уведена тзв. еколошка накнада. Одлуку је предложила општинска извршна власт коју је тада предводио Филип Вуковић из ДПС-а, док су скупштинску већину чиниле партије које су на државном нивоу биле опозиционе. Уставни суд је 2011. године одлуку, коју су заједно донијели тадашња већина у СО Пљевља и ДПС, прогласио незаконитом, а правоснажном пресудом Врховног суда из 2018. године општина је обавезана да врати незаконито наплаћена средства. Општина је крајем прошле године са Електропривредом договорила да дуг буде враћан у годишњим ратама од по 338.267 евра до 2028. године.
Општина Пљевља је у међувремену, под администрацијом Мирка Ђачића, донијела нову Одлуку о наплати еколошке таксе, сада уз сагласност Владе, која би у општински буџет требало да донесе око 2 милиона евра годишње. Наплата по том основу врши се у двије годишње рате и већ је наплаћена прва.
Компанија „Градир Монтенегро“, у власништву пољске компаније ЗГХ, поднијела је у међувремену Уставном суду Црне Горе иницијативу за оцјену уставности нове општинске одлуке.
У општини Пљевља надају се да њена судбина неће бити као и претходне.
Надају се…
Јавне финасије општине Пљевља већ годинама нису у завидној позицији. Извори финансирања локалне самоуправе све су тањи, зато што реални сектор ван Електропривреде Црне Горе и „Градир Монтенегра“ готово да не постоји, те се неколико последњих година општинска каса доминантно пуни из Егализационог фонда намијењеног сиромашнима и других уступљених прихода, који по Закону о финансирању локалне самоуправе и нису извори на које би требало да се ослањају локалне финансије.
Јавност у Пљевљима свједочи да нема силе која је, макар до сада, могла да наплати милионске дугове по основу концесионих накнада за експлоатацију шума од компанија Драгана Брковића, концесије од експлоатације оловно-цинкане руде у Шупљој стијени су смијешне а и улога Рудника угља и Електропривреде у развоју локалне заједнице је минорна.
У таквој ситуацији који је „модел спаса“ за општину Пљевља, која има огромну администрацију, гломазан јавни сектор који се финансира из буџета, уништену комуналну и локалну путну инфраструктуру, потпуни дефицит развојних пројеката?
Решење је, ако је судити по активностима локалне власти у последњих 5/6 година, шминкање центра града, док од пројеката који би требало да унаприједе квалитет живота у еколошки уништеној средини нема ништа ни на видику…
