Гдје је будућност пљеваљске привреде
ЦЕМЕНТАРА И ЦИГЛАНА НЕОПХОДНЕ ПЉЕВЉИМА
Да се у Пљевљима не поштују основна правила пословања кад је ријеч о европским стандардима у заштити животне средине, види се и по чињеници да експлоатацију угља не прати развој грађевинске индустрије. Одлагалиште лапорца Јагњило и одлагалиште пепела и шљаке Маљевац, као и многа друга, које се у Пљевљима популарно називају „кипе”, знатно угрожавају животну средину и стварају еколошке проблеме. Све приче о наводној пратећој грађевинској индустрији остале су у обећањима.
- Што се тиче развоја грађевинске индустрије, као човјек који се бави заштитом животне средине, подржавам развој индустрије која би помогла да отпад који се ствара буде прерађен и уклоњен. Наравно, никако не подржавам индустрију која ће стварати нови индустријски отпад, казао је предсједник Спортско-риболовачког клуба „Липљен” Васо Кнежевић. Према његовим ријечима, уклањањем депонија створили би се услови за бољу заштиту пљеваљских водотокова. Такви послови би олакшали рад и СРК „Липљен”.
- Поред заштите животне средине, развој грађевинске индустрије би омогућио и економски развој што је јако битно за пљеваљску средину, казао је Кнежевић.
- Да је претходна ДПС власт имала стратешки приступ у односу на развој Пљеваља, данас би се наш град могао похвалити и с неколико фабрика грађевинског материјала. Такви покушаји су се само стидљиво провлачили у различитим плановима и стратегијама, али никада нису угледали свјетлост дана, тврди шеф Одборничког клуба Демократа у локалном парламенту Никола Ровчанин.
Он је истакао да пракса савремених држава показује да у мјестима гдје постоји рудник угља рударство прати и производња грађевинског материјала.
- То је оправдано како са еколошког, тако и са економског аспекта. Пљевља су прије доласка ДПС-а на власт имала и цементару и циглану, што је само потврда да такве дјелатности могу и морају наћи своје мјесто у привредном систему града, казао је Ровчанин. Како је истакао, уз одабир адекватних инвеститора, сарадњу с међународним партнерима, јасан правац развоја и адекватну инфраструктурна улагања, може се доћи до нових фабрика у Пљевљима. Он искључиво мисли на фабрику цемента, фабрику цигле и креча.
- То је прије свега потреба и екологије и економије града. На тај начин би се садашњи отпад претварао у производ, а више од 1.000 грађана добило би посао, док би држава и Општина приходовале милионе еура на годишњем нивоу, казао је Ровчанин и објаснио да Црна Гора годишње увезе цемента у вриједности око 40 милиона еура, да се не говори о другим врстама грађевинског материјала.
Када је у питању развој грађевинске индустрије, из Електропривреде тврде да ће се нова шанса за те послове створити након еколошке реконструкције Термоелектране, која треба да почне у марту и чији се завршетак планира за годину дана.
Током прошлог вијека у Пљевљима је озбиљно покренут развој грађевинске индустрије који се ослањао на рад Рудника угља и Термоелектране. Прво је педесетих година прошлог вијека сагређена Циглана, која је као гориво за своје пећи користила угаљ. Тадашњи планови су били да се производња цријепа, циглених блокова и пуне цигле допуни производњом других производа, а да се сировина користи из откривке угља. Посебно су такви планови били везани за експлоатацију угља у селу Маоче. Циглана је у склопу предузећа „Грађевинар” 2007. године продата „Вектри”. Ова компанија, уз обећање изградње нове, порушила је Циглану. Наравно нова циглана никада није изграђена, а данас се на тој локацији налази велики паркинг „Вектре Јакић”.
Када је у питању Цементара, она је веома успјешно радила осамдесетих година прошлог вијека, али због застарјеле технологије и великог загађења, морала је бити угашена. Објекат је порушен приликом експлоатације угља.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
