ЕТИОПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Пише: др Хаџи Милош Гачевић
Етиопска Православна црква спада у ред најстаријих цркава на Блиском Истоку. У старо вријеме ова земља се звала Абисинија. Хришћанство су по предању у тој земљи проповједали апостол и јеванђелист, Матеј и Вартоломеј. У данашњу Етиопију хришћанство је уведено у IV .вијеку. Просветитељи Етиопљана били су свети Едесије и Фрументије. У вријеме римског цара Константина хришћанство је у овој афричкој земљи постала државна религија. Етиопија од самог почетка има развијен монашки живот. Под утицајем Египта и аскетских монаха Св. Пахомија и Св. Антонија у Eтиопији су живјели велики подвижници. Пoзнати монах Апа Михаил Арагави основао је Манастир Дебра Дамо код Аксума. Хришћанско средиште Етиопије био је град Аксум. Постављамо сада питање – због чега су се Етиопљани највише окупљали око овог града? Нека тајна постоји у њиховим редовим. Као што је за Јевреје и хришћане Свети град представљао Јерусалим, за Српски народ светиње по Косову и Метохији, тако је и град Аксум био најсветији град за Етиопљане. А повезује га преношење Ковчега Завјета из Јерусалима у Аксум од стране краља Менелика I. Према предаји, Црква Свете Марије Сионске и данас чува најдревнију светињу свих времена – Ковчег Завјета са десет Божјих заповијести. У XX вијеку етиопски цар Хајиле Селасије је саградио нову цркву у близини старе. Етиопљани сматрају да њихова владарска породица има библијско порјекло, да потиче од цара Соломона и царице Сабе која је посјетила Соломона, касније је њихов син постао краљ Етиопије – Менелик I. Етиопска православна црква, за разлику од других православних помјесних цркава, има доста старозавјетних елемената у својим обредима. На примјер, поред недеље. Задржано је и светковање суботе, обрезивање мушке дјеце, и разлика између чистих и нечистих животиња. У олтару умјесто антиминса (литургијско платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб и који садржи дјелић светих моштију) имају табот (симбол ковчега из Старог завјета, јер сматрају да су они сачували Kовчег Завјета). Од књига Старог завјета имају придодату и Енохову књигу, а уз Нови завјет имају Јермин Пастир, настао у II вијеку нове ере. Имају неке специфичности у богослужењима, користе музичке елементе, бубњеве, чагртаљке и слично. Вјерници у цркви клече на земљи и тако се моле. Звона су веома ријетко у употреби. Свештеник благосиља народ са два прста-палцем и кажипрстом. Посебно поштовање исказују према Дјеви Марији и светитељима. Нову годину празнују 29. августа и обавезно се купају, што чине и на празник Богојављење. Код њих је чин монашења изузетно занимљив: будућег монаха завијају у пелене и као мртваца положе у ковчег, а потом над њим у Храму читају Псалтир. Интересантно је напоменути да су они једини православци који у својој листи светитеља поштују једну интересантну историјску личности, а то је Понтије Пилат. Рани хришћани су Пилата видјели на другачији начин. Свети Августин је поздравио преобраћење Пилата; на крају су одређене цркве њега и његову супругу прогласили светима. Пилат се први пут појавио у хришћанској иконографији у IV стољећу. Древни историчар Јевсевије подупире ову тврдњу рекавши да се Пилат обратио након што је видио многа чудеса која су се догодила након Исусове смрти, чак је то пријавио и цар Тиберије. Јевсевије свједочи: „А кад су о дивном васкрсењу и вазнесењу нашега Спаситеља већ извијестили у иноземству, у складу с древним обичајем који је владао међу владарима провинција, извјештавати цара о новим догађајима који су се у њима догодили, како ништа не би могло побјећи од њега, Понтије Пилат извијестио је Тиберија о догађајима која су у цијелој Палестини извјештавана о васкрсењу нашега Спаситеља Исуса из мртвих. Изнио је и друга чудеса која је о њему сазнао и како су након његове смрти, након што је васкрсао из мртвих, многи вјеровали да је Бог.“ Шта нам ово заправо говори? Можда је то необично за западне учитеље цркве да чују овакву врсту поштовања, али ово је јасан подсјетник да нико није лишен Божије милости. И сам Понтије Пилат, који је Исуса послао у смрт може бити откупљен од гријехова. Велики дио вјерника припада православљу а други дио припада монофизитима и њихове цркве се граде по стијенама и клисурама.
