ИХТУС – ПРВОБИТНИ СИМБОЛ ХРИШЋАНСТВА
Пише: др Хаџи Милош Гачевић
Први симбол хришћанства којим су следбеници Исусовог учења обиљежавали просторе свог становања била је представа рибе. Пошто су први Хришћани били стално прогањани, јер Хришћанство није било признато, морали су се скривати и споразумјевати често с тајним симболима којима су само они знали значење. Овај симбол је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира, све до краја 4. столећа био доминантан у хришћанској иконографији. Грчка ријеч за рибу је ,,ichthus”, а први хришћани су из те ријечи обликовали акроним на следећи начин: I = Iesous; Ch = Christos; Th = Theou; U = Uios; S = Soter, које значе Исус Христ, Син Божји, Спаситељ. Вријеме је наметало своје потребе и у периоду прогона био је неопходан неки знак, симбол по коме ће се хришћани међусобно препознавати. Симбол птице је означавао слободу, а тај симбол се употребљавао највише када је дошло до ослобођења и признања хришћанства од стране цара Константина. Риба се користила када су се хришћани крили по катакомбама. На зидовима би цртали рибе које би им показивале, а Римљани нису схватили да су то хришћански симболи и изгубили би се у подземном лавиринту катакомби. Сва је прилика да је, због своје опште прихваћености и заступљености у животу хришћана, риба званично постала симболом хришћана још прије сабора у Арлу 314. године. Тек након Константинове визије крста уочи борбе са Максенцијем 312. године, овај знак постаје заштитни симбол хришћанства. Повезаност Исуса и хришћанства са симболом рибе јавља се најпре у Новом завету, на мјестима на којима Он сам себе алегоријски назива ,,рибарем људи“ . Тертулијан, писац са прелаза из првог у друго стољеће, проширује и објашњава ову идеју, пишући ,,да смо сви ми мале рибе, следећи пример нашег ΙΧΘΥΣ, Исуса Христа, рођени у води“. Сам Климент Александријски је препоручивао својим читаоцима да на своје печате али и куће поставе знак рибе. Сам знак IНΣОΥΣ ΧРEIΣТОΣ ΘЕОΥ ΥIOΣ ΣOTHP за многе који нису знали грчки био је неразумљив, зато је цртање рибе постало распрострањено као знак распознавања за оне који слиједе учење Исуса Назарећанина. Симболично представљање рибе је био начин на који су се хришћани међусобно идентификовали. Много прије појаве хришћанства, риба је већ имала своје дубоко заступљено мистично значење у већини медитеранских али и других култова. Симболика рибе је разнолика, али се у већини случајева своди на плодност као небески благослов и давање живота, што због чињенице да живи у мору (води), које је само по себи давалац живота, што због великог броја јајашаца која су, такође, симбол живота и плодности. Стара јеврејска Пасха падала је у мјесецу адра (adar – риба), док су предхришћански Јевреји учили да је риба храна блажених у рају, као и симбол небеске гозбе у будућем животу. Знак рибе је трајно обиљежила појава хришћанства као планетарно доминантне религије са основом у Исусовом етичком учењу, те прекид са предхришћанском античком традицијом. Астролошки знак Рибе почиње од 150. пне. и трајао је до 2000. године наше ере – у ери Рибе, заправо, наступа ера Хришћанства као већинске религије на планети. Климент Александријски упућује хришћане да на печатним прстеновима користе само одређене, углавном поморске, слике. Те слике укључују рибу и рибаре, слике крштења. „Нека наше ознаке буду голубица или риба или брод који плови прије лијепог вјетра или Лира за музику или бродско сидро, и ако постоји рибар присјетит ће се апостола и дјеце извучене из воде“. Традиција представљања Спаситеља као рибе јеврејима није била непозната, јер се ријеч риба на хебрејском поистовјећивала са Месијом, а самог Месију називају рибом. У Талмуду је риба симбол невиности на темељу пророчанства пророка Михеја „Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове.“(Михеј 7:19) Иако Јеврејска традиција Христа никада није успоређивала са рибом, у раној цркви током првог столећа, први који се позвао на ту праксу био је Тертулијан, који је живио око 150–230 године, који је био Римљанин.То се Тертулијаново поређење темељи на јеванђелским извјештајима, у којима Исус храни 5.000 људи хлебом и рибама у Јеванђељима по Марку, Матеји, Луки и Јовану или на Исусовом позиву апостолу Петру и његовом брату Андреју, кад им каже да ће их учинити „рибарима људи“ у Јеванђељу по Марку.
