Пљевља на 12. мјесту по индексу развијености у Црној Гори
Иако је по природним богаствима једна од најбогатијих општина у Црној Гори, пљеваљска општина се према објављеним подацима Министарства економског развоја и туризма налази на 12. мјесту са индексом развијености од 81,47.
Најновији подаци показују да се пљеваљска општина помјерила када је у питању развијеност са 13. за једно мјесто, како је било 2016/2018 године. У том периоду индекс развоја је износио 78,47.
У читавој причи треба подсјетити да се на простору пљеваљске општине налази 15 одсто обрадиве земље, као и 50 одсто шумског богаства.
Притом успјешно ради Рудник олова и цинка „Шупља стијена“, а у Термоелектрани се производи око 50 одсто укупне електричне енергије која се произведе у Црној Гори.
Према подацима Електропривреде, током прошле године Термоелектрана је произвела електричну енергију у вриједности од 400 милиона еура. Значајне приходе државе опбезбјеђује и Рудник угља, а најбитније је да производња угља гарантује и успјешну производњу електричне енергије. Индекс развијености израчунава се на основу стопе незапослености, дохотка по становнику, прихода буџета, сопствених и законом уступљених, јединице локалне самоуправе по становнику, стопе раста становништва јединице локалне самоуправе и стопе образовања становништва јединице локалне самоуправе.
Судећи по објављеној најновијој листи, од Пљеваља су развијенији Бар, Даниловград, Никшић, Жабљак и Плужине. Мањи индекс односно развијеност имају Колашин, Улцињ, Мојковац, Бијело Поље, Шавник, Тузи, Беране, Андријевица, Рожаје, Гусиње, Плав и Петњица.
Свакако испред Пљеваља је и пет општина чи је индекс развијености већи од 100 и које се сматрају високо развијеним срединама. На првом мјесту је Будва са индексом 142, 7. У поменутој групи се налазе и општине Тиват, Подгорица, Херцег Нови и Котор.
На зачељу листе развијености налази се Петњица са индексом 28,32. Индекс развијености испод 50 имају и Рожаје, Гусиње и Плав.
Општине које имају индекс развијености изнад 100 немају право на рапоспођелу новца из Егализационог фонда, док се неразвијеним општинама он дијели према формули која зависи и од броја становника и прихода од пореза на доходак физичких лица по становнику. Општинама је из Егализационог фонда у 2021. години исплаћено преко 37,6 милиона еура.
Средства из Егализационог фонда представљају социјалну помоћ неразвијеним срединама. С друге стране представници, још увјек актуелне пљеваљске власти из редова ДПС-а, СД и Бошњачке странке, тврде да се поменута средства добијају њиховом заслугом и борбом за бољу позицију у Пљеваља у Црној Гори.
Прошле године планирали три милиона из Егализационог фонда
Када су у питању средства из Егализационог фонда, претходних година пљеваљска локална управа је добијала око два до два и по милиона еура.
Прошле године, буџетским планом, та средства су планирана на износ од три милиона и двадесет хиљада еура. Како буџет није донијет за ову годину, остаје да се види колико ће пљеваљска управа у овој години добити средстава из Егализационог фонда као неразвијена општина.
