УЗ ГРАНИЦУ С БОСНОМ
На простору пљеваљског ловишта, уз границу са Босном и Херцеговином (БиХ), пљеваљски ловци су у протеклом периоду пронашли шест срна у тешком стању, које су и упркос лијечењу угинуле. Сличне појаве су уочени и током 2021. године, али не у овако великом броју. Срне су пронађене на различитим локацијама, али све у непосредној близини границе са Босном и Херцеговином. У пљеваљском Ловачком друштву тврде да се не ради о некој заразној болести, али да постоји могућност да је дошло до неке врсте тровања на простору Босне и Херцеговине.
– У шест случајева пронашли смо срне у веома лошем стању. Срне су пронађене на простору планине Ковач, Буковице и Шула. На тијелима срна није било никаквих повреда, па према томе није било потребе да се полицији пријављују ови случајеви. Свака срна је ветеринарски прегледана и за сваку постоји ветеринарски извјештај. Притом, ради се о великом простору, па се не може рећи да су срне откривене на једном мјесту. Ми сумњамо на тровање услед загађења воде или траве. Добро је да није нека заразна болест, а оваква угинућа се могу појавити услед великог прираштаја срнеће дивљачи – казао нам је предсједник Ловачког друштва Пљевља Раде Јањушевић, уз појашњење да су животиње биле јако слабе и исрпљене.
Обољеле срне су биле подвргнуте лијечењу, али да ниједна није спасена. У појединим случајевима изгледало је да ће доћи до опоравка и прездрављења, али је, како објашњава Јањушевић, јака дијареја ипак изазивала смртни исход.
Од обољелих животиња узета је крв, али након лабораторијских испитивања није утврђено да се ради о некој заразној болести.
– Остаје нам да даље пратимо ситуацију на терену – казао је Јањушевић.
Према његовим ријечима, у претходном периоду било је случајева да нека од срна буде повријеђена приликом удара аутомобила или слично, али су све успјешно опоравиле након интервенције ветеринара.
– У овом случају није било опоравка. У свим овим случајевима заједничко је то да су обољеле срне пронађене у близини границе са Босном и Херцеговином – каже Јањушевић.
Када је у питању сама заштита у пљеваљском ловишту, наш саговорник истиче да Ловачко друштво на терену има 18 ловочувара и да је заштита дивљачи изузетно добра. Ловци се тренутно старају о прихрани дивљачи, а на простору ловишта поставили су 107 хранилица са сијеном и кукурузом.
-Током прошле године на терену је остављено четири тоне кукуруза. Ове године су постављене нове хранилице и дивљач ће се прихрањивати у још већем обиму. Пљеваљско ловиште је изузетно богато са дивљачи и у читавој Црној Гори ситуација у ловству је добра и неопходно је свуда инсистирати на бризи дивљачи, рекао је Јањушевић.
Указује да има случајева када се ловачка друштва и ловци без основа оптужују и када се ситуација на терену не сагледава реално. Истиче да га посебно погађа када се не признају рад и труд на терену.
– Често се дешава да се приликом угинућа срне води истрага и да се ловци оптужују за криволов, а да је било угинуће. И у садашњим случајевима када пронађемо обољелу срну, која може и да угине, можемо бити оптужени за криволов. Због тога ловци све своје активности сада документују – наводи Јањушевић.
Раде у јавном интересу
У пљеваљском Ловачком друштву истичу да ловци раде бројне послове од јавног интереса.
Тако су током протеклих ловних сезона одстријелили један број дивљих свиња, при чему су одређене узорке достављали на анализу како би се утврдило присуство афричке куге на простору Црне Горе.
– Већ годинама врши се и одстрел лисица, а потом се шаљу узорци како би се утврдило да ли на терену постоји болест бјеснила – истиче Јањушевић и додаје да се лов често представља на погрешан начин.
