Мало је људи у последњих тридесет година да су избјегли да ступе у неку од партија и странака, а још малобројнији су они који су се повукли у мирније животне воде, напуштајући политички вртлог који стварају партијске подјеле. Један од оних који су имали снаге да озбиљно загази у политику, а да потом из исте оде, без жаљења и освртања, је Михаило Брџа Марковић.
Ових дана се управо сјећамо Михаила Брџе Марковића, јер се навршава година од часа када је испраћен на вјечни починак. И управо се сјећамо и праштања од њега, јер су опрост, доласком на сахрану, затражили бројни његови пријатељи али и представници буквално свих политичких опција. Та бројност и присуство представника свих политичких партија је збунило само оне који нису познавали Михаила, као и оне који ништа нису знали о његовом одласку из политике. Многи су вјеровали да је Михаило већ заборављен, да његов одлазак из јавног живота више никога не интересује, али нису ни слутили да је Михаило био многим трн у души. То су најбоље потврдиле непрегледне колоне које су стизале, по јако лошем времену, у Крупице. Велики број људи памте Михаила по његовом раду, жељи да свима помогне, чврстом увјерењу да се пријатељи никада не заборављају и да се пријатељу увјек треба наћи у невољи. У таквој ситуацији и поред повлачења у миран живот, Михаила нико није заборављао. Многи су ипак ћутали, неки су ћутањем говорили, а било је и оних који су се причом бранили. Свакако сви су показивали поштовање према човјеку који је ћутке отишао из пљеваљске политике, без препирке, оптуживања, жаљења и тражења објашњења за многе учињене неправде.
Михаило Брџа Марковић је рођен 14. 3. 1952. године у селу Крупицама од оца Милоша и мајке Радојке рођене Шестовић, дивних и честитих људи, цијењених и поштованих у своме крају. Основну школу је завршио у родном селу, средњу Економску у Пљевљима, а Економски факултет у Подгорици.
Своје прво запослење заснива у Фабрици аутомобила Прибој. Даљи животни пут и радни ангажман наставља у својим Пљевљима, као руководилац сектора Транспорт у комбинату индустрије и дрвета „Велимир Јакић”. Након тога, од 1998. године обавља функицију извршног директора ЈП „Локални путеви” Пљевља, гдје ће остати до одласка у пензију.
У периоду када је обављао друштвено одговорне функције у Пљевљима, настојао је да са тих позиција рјешава сва актуелна питања, превазилазећи тешкоће, показујући велику солидарност према својим суграђанима, настојећи несебично да им помогне, што је била његова посебност.
Данас када се сјећамо Михаила Брџе Марковића, неопходно је нагласити и то да је он био породичан човјек, односно да му је породица била на првом мјесту. Можда је управо одласком из политике то желио и да покаже. Предао се свом душом оним које је највише волио и због којих није тражио објашњења пљеваљских политичара и због којих није сагео главу пред бројним неправдама.
Михаило Брџа Марковић је преминуо 2022. године у свом родном селу Крупице, гдје и почива.
