Вранеш: Догађаји из прошлости да буду опомена за будуће вријеме
На породичном гробљу Терзића, у пљеваљском селу Црљенице, обиљежено је 82 године од стравичне одмазде италијанских окупаторских војника над цивилним становништвом. Служењу парастоса присуствовао је велики број потомака пострадалих мјештана Јабуке, Црљеница и Отиловића, присуствовала је по први пут делегација Општине Пљевља, коју је предводио предсједник др Дарио Вранеш. Током парастоса поменуто је 67 имена убијених цивила, од којих је најмлађа била Јеленка Терзић, старости од свега 37 дана. Говорећи о крвавом 7. децембру 1941. године, предсједник пљеваљске општине др Дарио Вранеш је истакао да је неопходно из тих дешавања извући поуку, али је посебно нагласио и заслуге тадашњег предсједника градске општине Богдана Ненадића и Драгице Шећеровић, који су успјели да умоле команданта италијанских карабињера пуковника Пјера Кастањела да се обустави свирепо убијање у Црљеницама.
-Сјећање на најмлађу жртву, Јеленку Терзић, која је имала само 37 дана, обиљежава ову тужну годишњицу. Да би знали и осјетили вријеме које живимо и нашу будућност ми се морамо осврнути на нашу прошлост и мотив овог свирепог злочина. Комунисти су исхитрено учинили свиреп злочин према талијанским војницима. То је био узрок за ову одмазду. Искључиво зхваљујући молбама тадашњег предсједника општине Богдана Ненадића и Драгице Шећеровић спријечена је одмазда са много већим размјерама. Ми као народ морамо да следимо озбиљне људе и озбиљни људи морају да управљају нашим народом, а не некакви пустолови. Нека нам догађаји из прошлости буду опомена за будуће вријеме, казао је предсједник Вранеш.
Љекар Зоран Терзић, обраћајући се испред породице Терзић, која је у окупаторској одмазди изгубила 24 члана, посебно је захвалио Вранешу што су коначно представници општинске управе на обиљежавању овог страшног злочина.
-Посебност овог окупљања лежи у томе што су након 80 година од страдања наше породице и народа у Црљеницама и околини, заједно са мјештанима, били и представници општине предвођени предсједником Вранешом и његовим сарадницима, казао је Терзић и подсјетио на дешавања тог децембарског дана, неколико дана након Пљеваљске битке.
-Наши прадједови дочекали су италијанску војску са иконама Светог Николе, симболима наше породичне крсне славе. Постављена су пецива и со као знак гостопримства. Но, војници су опколили куће Терзића и без изузетка одвели их на стријељање-од беба до старијих жена. Мало ко је успио побјећи са стрелишта, додао је Терзић.
О одмазди окупаторских војника у Црљеницама постоје различите тврдње историчара. Док једни износе став да се одмазда десила због борби партизанског батаљона „18. октобар“ са италијанским војницима 3. децембра 1941. године, други тврде да се окупатор одлучио на такав потез јер су припадници партизанског батаљона „Бајо Пивљанин“ измасакрирали 24 италијанска карабињера, које су десетак дана раније заробили у селу Бучје. Први избјегавају да наведу да се одмазда десила 7. децембара, односно четири дана касније него што су вођене борбе на Савином Лакту, док други објашњавају да су заробљени карабињери доведени из правца Чемерна 6. децембра и да су на путу Пљевља –Пријепоље масакрирани од припадника партизанског покрета. 7. децембра 1941. године из правца Пријепоља наишла је колона италијанских војника и након што су утврдили да су на путу масакрирани њихови карабињери уследила је одмазда у селима Јабука, Црљенице и Отиловићи. Заговорници друге верзије тврде да су италијанске окупационе власти успоставиле контролу на правцу Пљевља-Пријепоље још 5. децембра и да не би било разлога за одмазду да нису убијени заробљени карабињери. Посебно се замјера комунистима што су са Чемерног довели заробљене карабињере и убили их на путу Пљевља-Пријепоље. Из таквог потеза се извлачи и сумња да су комунисти такав потез повукли са неком намјером, односно да нису жељели да сакрију извршење смртне пресуде над заробљеним италијанским карабињерима.
