Колектор за прераду отпадних вода који је направљен прије неколико година у пљеваљском селу Жидовићи скоро је неупотребљив, а за његово одржавање годишње Општина издваја велика средства, казао је предсједник Општине Пљевља, др Дарио Вранеш, тврдећи да је то постројење један од великих промашаја бивше власти коју је предводила Демократска партија социјалиста (ДПС).
„Власт коју је предводио ДПС урадила је ону скаламерију која тренутно скоро да ничему не служи, а која сваке године прогута огроман новац. Колектор је такорећи неупотребљив”, рекао је Вранеш.
Први човјек града појашњава да постројење тренутно може да третира само петину отпадних вода, док четири петине непрерађено одлази у Ћехотину.
Као главни разлог због чега се то дешава Вранеш је навео неодвојеност атмосферске од фекалне канализације, па огромне количине воде долазе у постројење.
Колектор је пројектован за просјечни проток од 233,22 метара кубних по сату, односно за максимални проток по сувом времену од 350, а по кишном времену 525 кубика по сату.
„Замислите шта би ми могли да урадимо са 800.000 евра, које гута колектор, а није функционалан”, рекао је Вранеш.
Појаснио је да у 800.000 евра спадају трошкови исплате зарада запосленима са доприносима, потрошена струја и разне хемикалије потребне за рад постројења.
Вранеш је казао и да на постројењу има вишка запослених, за шта је оптужио претходну локалну администрацију.
„На постројењу тренутно раде 32 радника, а требало би да је запослено 12 радника, скоро три пута више. Општина плаћа комплетан рад постројења и сваке године имамо огромне трошкове, за исплату зарада, уплату доприноса, а велики су и трошкови струје и хемикалија”, рекао је градоначелник Пљеваља.
Вранеш каже да је прво у Пљевљима требало урадити реконструкцију водоводне мреже па тек онда канализационе
„У свакој нормалној држави прво се реконструише водовод, па канализациона мрежа. Код нас је било супротно. Ми имамо 42 километра секундарне мреже коју је прво требало реконструисати па радити постројење. Овако имамо ситуацију да постројење гута новац, а није функционално”, рекао је Вранеш.
Да би неометано функционисало постројење за прераду отпадних вода у Пљевљима, потребно је уложити више милиона евра у раздвајање атмосферске од фекалне канализације и смањити губитке на водоводној мрежи. Осим новца потребно је и доста времена да би се овај посао реализовао.
Вранеш је прије пар дана разговарао са представницима ПРОЦОН-а из Подгорице, а на том састанку договорено је да се крене у пројекат реконструкције канализационе мреже у граду односно раздвајање атмосферске од канализационе мреже.
Тај пројекат коштао би око 19 милиона евра, од чега би 12,5 милиона евра били грантови европских фондова. Општина ће до 19. јануара знати да ли ће бити подржан пројекат.
Вранеш је казао да би израда пројекта трајала око годину дана, с обзиром на то да се ради о обимном послу, јер се скоро мора прекопати свака улица у граду, како би се овај посао одрадио. Радови би могли почети тек током 2025. године.
Изградња постројења за прераду отпадних вода коштала је шест и по, а главног градског колектора око милион евра.
Главни колектор је комплетно грант, док је постројење 3,5 милиона грант Европске инвестиционе банке, а остатак су кредитна средства Европске инвестиционе банке.
Постројење је требало да се заврши у априлу 2017. године, али су радови каснили због чега су били обавезни да плаћају такозване пенале у износу од десет одсто од укупне вриједности уговора.
Шпанска компанија Аквалиа која је градила постројење, прије више од три године напустила је постројење за третман отпадних вода у Пљевљима, скоро годину прије истека уговора.
Капацитет постројења је 42.000 корисника, с тим што се у првој фази радило за 28.000 корисника.
Изграђена су три бетонска базена, укупног капацитета од око 5.600 метара кубних, подигнута је техничка зграда из које се управља постројењем, као и административна зграда са лабораторијом за испитивање квалитета воде, биореактори, примарни и секундарни таложници, просторија за одлагање и сагоријевање муља.
Урађена су четири одвода за премошћавање у случају квара или застоја рада постројења, којима би се вода изливала у Ћехотину. Ту је и повратни вод којим се недовољно прерађена вода враћа на почетак поступка прераде.
Извор Вијести
