Политичке преваре и прогони изазвале исељавање младих
Јучерашњи податак да је попис на простору пљеваљске општине при крају и да је пописано свега 23 700 становника, говори о двије страшне чињенице које се односе на дугогодишње злоупотребе са бирачким списком и на податак да број становника неће бити ни 24 500.
Ако се сјетимо да је на парламентарним изборима 2020. године било уписано 26 хиљада бирача, као и да је на предсједничким изборима ове године у бирачком списку било 24 452 имена, јасно се виде злоупотребе и постајање фантомских бирача који су долазили из других средина и одлучивали о исходу избора. Податак да практично има више бирача од укупног броја становника потврђује о каквој се вишегодишњој или вишедеценијској превари ради. Ако узмемо податак да око 3 400 дјеце прима општински дјечији додатак и ако тај број одузмемо од укупног броја становника, онда је јасно да би бирачки списак требао да има око 21 хиљаду имена. Притом, ако се из истог изузму они који имају пребивалиште у другим срединам и редовно долазе да гласају у Пљевља, а пописани су и на овом попису, бирачки списак би морао да буде краћи за још хиљаду и више имена.
Последица превара са бирачким списком је управо једно свеопште посрнуће Пљеваља, али и читаве Црне Горе. Док се бивша државна али и општинска власт старала како да изведе изборну превару и да надгласа стварне становнике Пљеваља и других средина са фантомским бирачима, управо су највише пропадала Пљевља. Становништво се исељавало и одлазило у друге средине или како би Иво Андрић рекао, дошло је вријеме „када су паметни заћутали, будале проговориле а фукаре се обогатиле“.
Тако је број становника 2011. године, у поређењу са 2003. годином, опао за око 7 хиљада. То је било једно од највећих осипања броја становника, јер се управо 2006. године одржао референдум на коме се изгласало одцјепљење од Србије. У том, предреферендумском периоду, највише је и порастао број гласача. Било је потребно донијети поменуту одлуку, а једина нада су били фантомски бирачи. По окончању референдума услиједило је исељавање српског становништва из Пљеваља, а посебно су се морали селити млади људи чији родитељи, а ни они сами, нису били спремни да подрже бившу власт. Како нису могли рачунати на запослење били су принуђени на сеобу.
Данас имамо поражавајуће податке да ће број становника, након обављеног пописа опасти са 30 670 на 24 500. Нови пад за око шест хиљада становника ће се негативно одразити на цјелокупан развој ове средине. Посебно је тешко што је и постојеће становништво прилично старо и што ће просјек година бити већи него што је досада било- 42 године. Тако старо становништво се не може брзо обновити и потребно је поред времена, духовни и матерјални препород.
Светили се политичким неистомишљеницима на запослењу дјеце
Према казивању једног од ДПС активиста, за бившу власт су били најтежи бирачи, који су прије раскола у ДПС-у 1997. године, добили запослење у Руднику угља и Термоелектрани. На те људе и њихове породице било је тешко вршити притисак, јер су имали стално запослење, а високе зараде су им гарантовале финасијску независност.
Да се ДПС власт сурово са њима обрачунавала, посебно када су у питању запослења њихове дјеце, говори и податак да у четрдесет станова, јединог пљеваљског солитера, тренутно живи само четворо малољетне дјеце. Практично се може рећи да се ради о солитеру стараца, јер су управо њихова дјеца морала да се исељавају у друге средине и да траже посао далеко од родних Пљеваља. Како би некадашњи активисти ДПС-а рекли: „сачекали смо их на дјецу“.
И заиста, док су ДПС активисти сачекивали бројне Пљевљаке на дјеци, односно док су им се светили за политичку непослушност, тако што су спречавали да им се дјеца запосле, Пљевља су се празнила.
