ПЉЕВЉАЦИ У ЊЕМАЧКИМ СС ЈЕДИНИЦАМА

0
594

Након пропасти Фашистичке Италије служили Хитлеру

Иако се о учешћу Пљевљака у њемачким СС јединицама мало зна, у овим формацијама било је око триста становника града на Брезници. Према званичној документацији, односно картонима које су издавале њемачке окупационе власти, међу оним Пљевљацима који су служили Хитлеровој Њемачкој нема православних Срба. У Њемачке јединице су ступали припадници исламске вјероисповијести, али не сви, већ само они мухамеданци који су прижељкивали побједу Хитлера. 

Захваљујући сачуваној архивској грађи, може се видјети да је њемачки окупатор третирао у то вријеме припаднике исламске вјероисповијести као припаднике српске националности. Тако се картони тим војницима издају на њемачком и српском језику, уз употребу ћириличног писма. Наводи се и да се исплата новчаних накнада врши са српским динаром, односно Недићевим новцем, а простор пљеваљског среза се третира као територија Србије. 

Читајући картоне припадника СС Јединица јасно се може видјети и да су бројне улице из предратног и ратног периода сачувале имена. Тако се наводи да су поједини војници из Гласиначке, Вардарске, па чак и Обилићеве улице. Припадници СС Јединица нису били само из градског подручја, већ и из села. Тако се можемо срести са селима Горњи Градац, Потпеће, Буковица, Оревине, Дурутовићи или нека друга села у којима су живљели или живе припадници исламске вјероисповијести. 

У званичним послератним документима и извјештајима се може видјети и да је већина Пљевљака ступила у њемачке јединице током зиме 1944. године, односно почетком марта. Неки од њих су ступили у њемачке војне формације и током 1943. године, након капитулације Италије. Према истој документацији се види и да је непознато мјесто боравка тих људи 1946. године, што наводи на сумњу да је велики број страдао у завршници рата, да су се скривали или да су са њемачким јединицама напустили територију тадашње Југославије. 

Исламско становништво, на подручју Пљеваља, у већини случајева, све до краја 1944. године, подржавало је окупатора. Муслимани су посебно до 1943. године били у формацијама које је основао италијански окупатор. Равногорске формације готово да нијесу подржавали, док је мали број био код комуниста. Да је то тако потврђује чињеница да од 137 припадника комунистичког покрета, који су на крају рата добили право на „Партизанску споменицу“, јер су од 1941. па до 1945. године припадали овом покрету, свега пет лица је из редова исламског становништва. Међу онима који су добили поменуту споменицу налазили су се Ахмо Бајровић, Реџо Сарић, Исмаил Селмановић, Шемсо Табаковић и Мухамед Хаџиосмановић.

Слична ситуација је и када је у питању број погинулих припадника исламске вјероисповијести у комунистичком покрету. Тако је током Другог свјетског рата погинуло 567 бораца комунистичког покрета. Од тог броја 80 су припадници исламске вјероисповијести или 14 одсто. Њих 42, или 52 одсто је у комунистичке редове ступило 23. септембра 1943. године, након капитулације Италије, односно након што је Муслиманска милиција град Пљевља предала комунистима. Поред овог податка не треба заборавити ни чињеницу да су 22 погинула борца комунистичког покрета из редова исламског становништва у овај покрет ступила 1944. године. Свега 16 погинулих је у борбу против окупатора ступило 1941. и 1942. године. Ови подаци не би били толико упадљиви да у то вријеме исламско становништво није чинило 30 одсто од укупног броја становника пљеваљског краја, односно да су од тридесет хиљада становника око десет хиљада били припадници исламске вјероисповијести.

ОДГОВОРИ

Унеси коментар!
Please enter your name here