Претеча Господњи, свети Јован Крститељ, рођен је шест мјесеци прије зачећа Сина Божијег, Исуса Христа. Родитељи његови, првосвештеник Захарија и мајка Јелисавета, били су побожни и благочестиви људи. Остаривши, дуго су молили Бога да им подари дијете. Презрени од људи, упорни у својој молитви, измолише од Бога жељено дијете. Ту радосну вијест објави свештенику Захарији архангел Божији Гаврил. И роди старица Јелисавета сина – пророка, светог Јована, Претечу Господњег.
Чудан је Јован био још од свог рођења. Осми дан, по рођењу дођоше сродници и пријатељи да обрежу дијете и да му име надену. А отац његов, Захарија, који поста нијем када сазнаде да ће жена његова родити сина, написа на једној дасци име његово – Јован и тог тренутка проговори. Христоборни цар Ирод, који владаше у то вријеме, када сазнаде да се родио пророк Свети Јован, нареди да се побију сва новорођена дјеца у Витлејему и сам Јован, али мајка Јелисавета успије са својим чедом да побјегне у пустињу, гдје послије неког времена и умре, а мали Јован остаде сам на старање Богу и анђелима Божијим. У пустињи је остао све до оног тренутка када је добио знак од Бога да је вријеме да претходи и најави долазак Христов.
За овај празник, који је у народу познат као Ивањдан, везан је лијеп обичај да се од ивањског и другог ливадског цвијећа плету вијенци. Тим вијенцима се ките хришћански домови, зграде и обори. Они симболишу љепоту природе, коју је Бог створио и даровао човјеку на уживање, а истовремено нас подсећају да наши животи треба да обилују врлинама и добрим дјелима.
