У организацији Српског културног центра „Патријарх Варнава“ и Умјетничке галерије „Витомир Србљановић“, у Сали скупштине општине Пљевља, одржана је промоција збирке пјесама Крашке ноћи, аутора Витомира Србљановића. Говорећи о ставаралаштву Витомира Србљановића и поменутој збирци пјесама, која је далеке 1981. године добила Књижевну награду „Блажо Шћепановић“ и која је недавно изашла из штампе у издаваштву СКЦ „Патријарх Варнава“ и УГ „Витомир Србљановић“, професорица српског језика и књижевности Марија Кнежевић казала је, да када се слушају и читају завичајни пјесници пљеваљског краја, ваљало би чути глас овог пјесника, али и других пјесника те генерације.
-„Крашке ноћи“ Витомира Србљановића емитују енергију интезивног збивања између двију евидентних сфера међу којима осјећамо недефинисану, несталну границу и напетост. Пјесник детерминише постојање два неба, два наизглед независна свијета, међу којима констатује непрекидну динамику различитог интензитета, трајања и значаја који јој се придаје. Нема много ријечи о небу које се затиче доласком на свијет, што у низовима пјесничких слика посредно спознајемо у односу на оно небо са којим се долази као са зачећем духовних потенцијала, казала је Кнежевићева.
У име једног од издавача СКЦ „Патријарх Варнава“, Божидар Јеловац је упутио захвалност породици Србљановић, која је предала нештампани рукопис „Крашке ноћи“ и указала част да ова организација буде коиздавач. Посебно се захвалио Марији Кнежевић, која је са позиције уредника, уложила и највише труда да би се припремио рукопис за штампу. Јеловац је истакао да је мр Александар Остојић преузео велики дио посла на ликовно-графичком опремању.
Професорица Јелена Бојовић је подсјетила на чињеницу да је велики пљеваљски пјесник Витомир Србљановић преминуо 1991. године а да је врло брзо Умјетничка галераја понијела његово име. Одлуку да установе културе у Пљевљима добију имена по знаменитим Пљевљацима, оцијенила је као добар потез. Она је посебно нагласила труд Мирка Марјановића Марија, колеге у раду Витомира Србљановића.
-Поред поезије, Витомир Србљановић је био активан на више поља. Као ликовни умјетник, критичар али и историчар умјетности-што је био и његов професионални позив, додатно нас подсјећа да бити умјетник није професија већ трагање за угловима и аспектима којима се трага за суштином, за истином бића, смислом природе, значењима прошлости, погледима на свијет и човјека у том већ увијек изгубљеном свијету. Додатно богати његову умјетничку визију и то да је све своје знање имао намјеру преносити, па се бројни пљеваљски гимназјалци, сада већ средовјечни људи, присјећају часова, предавања, разговора са Витом. О томе сам доста слушао и дивио се са каквом сјетом и каквим поштовањем су се управо његови ученици односили према њему као човјеку, умјетнику и педагогу, а што траје и дан данас, навео је у свом писаном обраћању мр Александар Остојић, а које прочитала Јелена Бојовић.
