Најновији пописни подаци из 2023. године потврђују да се значајан број припадника исламске вјероисповјести у Пљевљима изјашњава као припадници црногорске нације. Наиме, током прошлогодишњег пописа 4092 становника Пљеваља изјаснило се да припада исламској вјероисповјести, док 1 765 Пљевљака се изјаснило да припада бошњачкој нацији а 797 да припадају муслиманској заједници. Говорећи у процентима 16,96% Пљевљака се изјаснило да припада исламској заједници. Међутим, 7,31% пљеваљског становништва се изјаснило да припада бошњачкој нацији а 3,3% муслиманској заједници. Значи од 4092 припадника исламске заједнице чак 1520 се не изјашњава да припада бошњачкој или муслиманској нацији. Убједљива већина тих Пљевљака се изјашњава да припада црногорској нацији.
Слична је ситуација била и током пописа 2011. године, када се од 5 039 припадника исламске заједнице њих 1 172 није изјаснило да припада бошњачкој и муслиманској нацији. Те године се 6, 91% Пљевљака изјаснило да припада бошњачкој а 5, 65% муслиманској нацији. На попису становништва 2003. године 8,14% становништва се изјаснило да припада муслиманској нацији а 5,21% да су припадници бошњачке нације.
У поређењу са 2011. годином број припадника исламске заједнице је смањен за 947, док је православаца мање за око 4 500.
Занимљиви су ипак разлози због којих се припадници исламске заједнице не пишу да припадају бошњачкој или муслиманској нацији. За сада у националном пребројавању значајан број ове вјерске заједнице помаже јачању црногорске нације.
Ако се узме у обзир да је убједљива већина исламског становништва подржала независност Црне Горе, да је већина поменутог становништва подржавало политику Мила Ђукановића, могло би се рећи да се значајан број припадника исламске заједнице озбиљно мијеша у сукоб православних, односно да се ставља на страну оних који се изјашњавају да припадају црногорској нацији.
Посебно је опасно ако дио исламског становништва ради на јачању нетрпељивости међу православцима, понашајући се као што се понашају Енглези када желе да сукоб траје, односно да подржавају слабију страну. Вријеме ће показати о којим се разлозима ради, али је сасвим сигурно да овакве појаве неће довести до јачања повјерења између већинског православног и мањинског исламског становништва. Можда је у једном моменту некадашњи посланик Ферхат Диноша најбоље дефинисао спорења у Црној Гори, позивајући мање националне и вјерске заједнице, да се не мјешају у међусобне сукобе православаца.
